Википедија

Манастир Рмањ — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
сређивање
Ред 18:
'''Манастир Рмањ''' у [[Мартин Брод]]у припада [[Епархија бихаћко-петровачка|Бихаћко-петровачкој епархији]]. Народна традиција приписује његово подизање [[Катарина Бранковић|Катарини Бранковић]], ћерки српског деспота [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]], жени грофа [[Улрих II Цељски|Улриха II Цељског]].<ref>[http://www.sozeb.org/index.php?option=com_content&task=view&id=199&Itemid=74 Манастир Рмањ], СОЗ Епархије бањалучке {{ср}}</ref>
 
== Историја ==
Верује се да име манастира Рмња потиче од праславенске ријечи '''храмина''', што значи обитавалиште. Ипак, у народу постоји и вјеровање да је манастир име добио Катаринином и Урлиховом сину Херману.
 
[[Датотека:MANASTIR RMANJ.JPG|мини|лево|200п|Улаз у манастир]]
[[Датотека:Martin Brod, pravoslavny klaster Rmanj z 15. stol.jpg|мини|200п|Рмањ]]
Први поуздани подаци о постојању манастира Рмањ су из [[1443]]. године у време српских сеоба услед турских притисака у којима су учествовали и монаси из манастира. Рмањ је био седиште [[митрополија дабробосанска|дабробосанске митрополије]] у другој половини [[16. век|16.]] и првој половини [[17. векавек]]а. У њему је за то време столовало десет митрополита. Манастир је страдао и био рушен од стране Турака [[1638]]. и [[1661]]. године. Тада се братство исељавало на територију [[Хабзбуршка монархија|Хабсбуршке монархије]], где су основали [[манастир Лепавина|манастир Лепавину]] и обновили Марчу. Обновљени манастир Рмањ био је кроз скоро читав XVIII[[18. век]] активан православни манастир у [[Босанска Крајина|Босанској Крајини]], све до [[1785]]. године, када трпи нападе од турске стране, конаци су порушени, али је храм опстао. У првој половини XIX века манастир је без монаха. Напуштени манастир је обновљен и оспособљен за монашки живот залагањем и материјалном потпором трговца из Босанског Грахова Гавра Вучковића 1863. године. Беговска породица Куленовић искористила је слом [[невесињска пушка|устанка 187519.]] године да би поново девастирала манастир. Тада је Рмањ посетио чувени енглески археолог [[Артур Евансвек]], који у својим Илириским писмима описује српске вође и главаре, као и њихово саборовање поред манастирског храма. Опет обновљени Рмањ освећује 1883. године [[сава Косановић (митрополит)|митрополит Сава Косановић]]. Манастир је активан до 1941. године када у њему од стране Усташа страда православни свештеник, протојереј [[Милан Поповић (свештеник)|Милан Поповић]], који је служио у манастиру. На Велики четвртак 1944. годинеа манастир Рмањ је бомбардовао нацистичкибез [[Луфтвафе (Вермахт)|Луфтвафемонах]], будући да се ту налазила партизанска болница. Рмањ је уништен до темеља, а заувек су нестале многе фреске. Манастир је стајао разорен до обнављања 1974. године на залагање далматинског епископа [[Стефан Боца|Стефана Боце]].
 
Напуштени манастир је обновљен и оспособљен за монашки живот залагањем и материјалном потпором трговца из Босанског Грахова Гавра Вучковића 1863. године. Беговска породица Куленовић искористила је слом [[невесињска пушка|устанка 1875.]] године да би поново девастирала манастир. Тада је Рмањ посетио чувени енглески археолог [[Артур Еванс]], који у својим Илириским писмима описује српске вође и главаре, као и њихово саборовање поред манастирског храма. Опет обновљени Рмањ освећује [[1883]]. године [[сава Косановић (митрополит)|митрополит Сава Косановић]]. Манастир је активан до [[1941]]. године када у њему од стране [[Усташа]] страда [[Православље|православни]] [[свештеник]], [[протојереј]] [[Милан Поповић (свештеник)|Милан Поповић]], који је служио у манастиру. На [[Велики четвртак]] [[1944]]. године манастир Рмањ је бомбардовао нацистички [[Луфтвафе (Вермахт)|Луфтвафе]], будући да се ту налазила партизанска болница. Рмањ је уништен до темеља, а заувек су нестале многе фреске. Манастир је стајао разорен до обнављања [[1974]]. године на залагање далматинског епископа [[Стефан Боца|Стефана Боце]].
По доласку на трон епископа епархије бихаћко-петровачке Епископа Хризостома Јевића отпочиње рад на потпуној обнови манастира Рмањ и монашког живота у њему. Конаци манастира Рмањ су освећени 1993. године, али су због [[Распад СФРЈ|ратних дешавања на просторима бивше Југославије]] усељени тек 2006. године. У јесен 1995. године манастир је био миниран од стране регуларне војске Републике Хрватске. Храм је био оскрнављен. У току [[операција Олуја|операције Олуја]], августа 1995. године братство је морало да напусти манастир. Братство се вратило 1998. године када је почела обнова и санација, кров манастирске цркве је био упропаштен, а стручњаци за експлозив из британских снага у саставу СФОР-а разминирали су цркву.▼
 
== Обнова манастира ==
[[Манојло Грбић]] у "Карловачком владичанству" од 171. странице па на даље детаљно пише о њему познатим чињеницима о историји ове свете обитељи (издање 1990. г., Топуско, у једној књизи су репринт издање, све три, а ово је у првој).▼
▲По доласку на трон епископа епархије бихаћко-петровачке Епископа Хризостома Јевића отпочиње рад на потпуној обнови манастира Рмањ и монашког живота у њему. Конаци манастира Рмањ су освећени [[1993]]. године, али су због [[Распад СФРЈ|ратних дешавања на просторима бивше Југославије]] усељени тек [[2006]]. године. У јесен [[1995]]. године манастир је био миниран и оскрњављен од стране регуларне војске[[Војска Републике Хрватске.|војске ХрамРепублике је био оскрнављенХрватске]]. У току [[операција Олуја|операције Олуја]], августа 1995. године братство је морало да напусти манастир. Братство се вратило [[1998]]. године када је почела обнова и санација, кров манастирске цркве је био упропаштен, а стручњаци за експлозив из британских снага у саставу [[СФОР]]-а разминирали су цркву.
 
▲[[Манојло Грбић]] у "Карловачком„Карловачком владичанству"владичанству” од 171. странице па на даље детаљно пише о њему познатим чињеницима о историји ове свете обитељи (издање 1990. г., Топуско, у једној књизи су репринт издање, све три, а ово је у првој).
 
== Види још ==
* [[Мартин Брод]]
 
== Референце ==
== Извори ==
{{reflist}}
== Спољашње везе ==
{{Портал|Република Српска|Православље}}
{{Commonscat|Rmanj monastery}}
* [http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/index.php?option=com_content&view=article&id=717%3A2011-12-14-11-02-55&catid=38%3A2009-07-21-11-54-35&Itemid=64 Са сајта Епархије бихаћко-петровачке]
* [http://www.360vr.rs/verski-objekti/manastir-rmanj.php Фотографије унутрашњости у 360ВР техници] {{ср}}
 
{{Манастири Епархије бихаћко-петровачке}}
 
[[Категорија:Манастири Епархије бихаћко-петровачке|Р]]
[[Категорија:Град Бихаћ]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Манастир_Рмањ”