Ораовачки манастир — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
мНема описа измене |
||
Ред 18:
| longd = | longm = | longs = | longEW = E
}}
'''Ораовачки манастир''' чини комплекс цркве [[Свети Никола|Св. Николе]], капела Св. Прокопија преподобног мученика летњег, конак, стара економска зграда и остаци средњовековне ћелије. Манастир је смештен на источним падинама Вучковог браништа (463 метара) у природном гротлу опкољен са запада црквеном шумом, са истока виноградима, са југа воћњацима и са севера баштама. Потес на коме се налази манастир зове се Манастириште и у његовом саставу улази махала Манастир која припада суседном селу [[Ораовица (Грделичка)|Ораовици]]. Од [[Грделица|Грделице]] је удаљен 2.5 километара.<ref>Милан Д. Симоновић, Предејане и Грделичка клисура, Лесковац 2004.</ref>
== Историја ==
Ораовачки манастир први пут се спомиње 1516. године у турском дефтеру на међи села Грабовница: ''Манастир Св. Никола има три куће и годишњи приход од 420 акчи.'' У касним пописима спомиње се само приход од 78 [[Акча|акчи]]
Изглед споменутог манастира није сачуван, али ако се село Грабовница спомиње у Душановој повељи из 1348. године као даровано село (метох) манастиру [[Хиландар]]у, он свакако води порекло из српског средњег века. Доказ за то представља фреска ''Симеон Сербски'' која се налази на северном зидном платну у капели Св. Прокопија, за коју је научно доказано да је олтарни део неког старијег манастира. Капела је живописана крајем 15. века и почетком 16. века.
Манастир је више пута обновљан. У летопису Ораовичке цркве наводи се да је манастир обновљен 1866. године. У прилог томе иде и запис на црвкевној књизи
== Ахритектура и унутрашњост ==
Капела Св. Прокопија у народу је позната под различитим именима: олтар, црквица, [[Богородица]], Капела. Срђан Марковић, који је истраживао садржај фресака, тврди да су фреске из 15, а можда и 16. века. Он наводи да су фреске дело уметника скромне школе емиграната из више балканских држава који су се нашли у Деспотовини под именом''сербо-албанито-бугаровласи''.<ref>Срђан Марковић, Капела Св. Прокопија из састава Ораовачког манатира, Лесковачки зборник 21 (1981). стр. 259—265.</ref> Капела је полузасвођена, дужине 3,7 метара и ширине 2,3 метара, а изграђена је од камена пешчара који се може наћи у околини. Унутрашњост капеле је, делом због недостатка светлости, а делом због паљења манастира из 1878. године, полумрачна, а по зидним платнима је сивило боје.
Поред поменуте фреске ''Симеона Сербскога'', пажњу привлачи и фреска посвећена Богородици и Христу. Посебно је занимљива фреска сусрет Марије и Јелисавете која представља сусрет две свете жене - Марије Христородице и Јелисавете, мајке Јована Крститеља.<ref name="kopasnica"/>
== Референце ==
| |||