Копље — разлика између измена

м
ciscenje
мНема описа измене
м (ciscenje)
Једно од најпознатијих врста копаља свакако је и [[антички Рим|римски]] пилум. Стандардно наоружање [[римска легија|римских легионара]] које је тешко бацачко копље развијено за борбу против густих, дисциплинованих и оклопљених грчких [[Хоплитска фаланга|фаланги]]. Кад би се два бојна реда приближила на око тридесет метара, [[Антички Рим|Римљани]] би засули грчке [[хоплити|хоплите]] смртоносном кишом пилума. Даље би наставили јуриш с исуканим кратким мачем званим [[гладијус]] и дугачким штитом.
 
Пилум је био дугачак око 220 до 250 -{cm}-. Од тога је гвоздени врх заузимао 100 -{cm}-. Кратк врх (5-{cm}-) био је обликован у чврсти четверобридни шиљак. Танко тело металног дела копља завршавало се округлом „јабуком“ која је штитила шаку и давала [[Кинетичка енергија|кинетичку енергију]] при бацању као тег који појачава ударац. Метални део био је причвршћен на мотку дрвеним клиновима. Ту новост у својој реформи римске војске увео је цар [[Веспазијан]]. Наиме, он је као луцидан човек и врсни војник приметио да пилуме чврсто насађене и учвршћене гвозденим клиновима приликом бацања непријатељи, посебно [[Гали]] и [[Германи]], одмах врате према легионарима. Да би то спречио, увео је дрвене клинове који су копље чинили за једнократну употребу. Кад би легионари у борби бацили пилум на непријатеља, он би се на саставу сломио и није се више могао користити. Тим потезом је вишеструко смањио број својих губитака.
 
== Копље у средњем веку ==
1.572.075

измена