Слатина (Подравска) — разлика између измена

м (Разне исправке)
 
У Подравској Слатини априла 1941. године ухапшен је велики број угледних грађана, њих око 40, међу којима Милан Новаковић, трговац, др. Прерадовић, јавни бележник, Ђорђе Селаковић, адвокат Марко Дробац, надлугар Глиша Зечић, трговац и др.<ref>Славка Пиштелић, општински чиновник из Подравске Сатине, у Београду 6. јула 1942. (К)</ref>{{Непоуздан извор}}
 
Јануара 1942. године, по наређењу жупника Биргера из Подравске Слатине почела је брутална акција покрштавања преосталих Срба са подручја његове жупе. Ко није хетео да прими католичанство , био је опљачкан и послат у неки од логора из којих се бар што се Срба тиче , нико није враћао. Оданост прадедовској вери платили су Срби из села Ћералије – 71 жртвом, Мединци са 26 жртава, Воћин – 180, Доње Базије – 93, Добрићи – 46, Лисичине – 96, Подравска Слатина - 144, Поповац Воћински – 65, Чађевица – 117, Хум – 74, Кузма – 55 итд. Срби из села Ћералије приморавани су да вичу: „Живио Анте Павелић! Живјела Хрватска!“.
 
У срезу Подравска Слатина порушене су православне цркве у Мединцима, Воћину, Лисичанима, Сухој Млаки, Добровићу, Новој Биковици, Подравској Слатини.<ref>Милош Ивошевић из Греде, срез Подравска Слатина, Поповић 31.12.1941. године</ref>
Анониман корисник