Андрија Мауровић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne ispravke
Нема описа измене
Ред 27:
 
=== Прва изложба ===
Као осамнаестогодишњак, 1919. године, на једној заједничкој изложби је у [[Дубровник]]у изложио своје прве радове. О успеху тог првог излагања нема никаквих података, али већ следеће 1920. године Мауровић поново излаже и то 32 слике у техникама [[Акварел|акварела]], [[Уље (сликарство)|уља]], [[Пастел|пастела]] и [[Угљен|угљена]].<br />
 
''"Фали му још доста тога - особито у техници; боје му немају свјежину и прелази су тврди али се све то даде постићи школом и вјежбањем. Мауровић је сада у 8. разреду гимназије. Овако млад нас је зачудио својом првом изложбом"'' - писала је тадашња [[Ликовна критика|критика]].
 
=== Студије ===
Краће време (1921./1922.) бавио се глумом у [[Сарајево|сарајевском]] позоришту, а глумио је и у неколико [[Неми филм|немих филмова]]. Показало се касније да је ово кратко филмско искуство увелико одредило његов начин кадрирања стрипова и [[илустрација]].<br />
Након одслужења војног рока у [[Ниш]]у, по други пут одлази у Загреб како би отпочео са студирањем на "Краљевској академији за умјетност и обрт", што је био тадашњи назив за Академију ликовних уметности. Уписао се у класу [[Фердо Ковачевић|Ферде Ковачевића]].<br />
 
Овога пута Финансијски проблеми су мањи јер га је припомогла дубровачка општина. Ипак Мауровић је зарађивао за живот израдом илустрација за [[Плакат|плакате]], [[Часопис|часописе]] и књиге. У то време правила Академије забрањивала су студентима такав рад, па Мауровић убрзо прекида студије. У архиви Академије нису пронађени документи на основу којих би се могло утврдити да је дошло до сукоба са управом и да је Мауровић искључен са Академије.
 
=== Професионалац ===
Након прекида школовања у потпуности се посвећује илустраторском раду. Повремено објављује [[Карикатура|карикатуре]] у дубровачком "Јежу". Међу сачуваним бројевима "Јежа" први Мауровићев [[цртеж]] насловљен је [[Мадам Помпадур]] и тај цртеж можемо сматрати његовим најранијим сачуваним цртежом ("Јеж", Дубровник 1921., бр. 4 од 1.5.1921.).<br />
 
Од 1925. године повремено сарађује и са тада најзначајнијим хумористичко-сатиричним часописом у Хрватској "Коприве", а од 1928. добија поверење да ради насловнице и задње стране за тај часопис и покоји цртеж унутар броја. Током 1930. године већину насловница је урадио Мауровић што говори да је стекао углед и статус међу илустраторима и карикатуристима. Сарађивао је са великим бројем новина и часописа међу којима су "Јутарњи лист", "Новости", "Коприве", "Женски свет" и "Кулиса".
 
Линија 51 ⟶ 54:
==== Други светски рат ====
Почетком рата (1941-43.) Мауровић није цртао стрипове, али је током 1943. и 1944. за "Забавник" нацртао следеће стрипове: Гроб у прашуми, Сеоба Хрвата, Кнез Радослав, Томислав, Златни оток и Ахурамазда на Нилу.
 
Пред крај [[Други светски рат|Другог светског рата]] Мауровић је приступио партизанима[[НОВЈ|партизани]]ма и био у саставу Осме кордунашке дивизије. Углавном је радио плакате и зидне новине. Након рата је нацртао опус од 6 кратких стрипова из партизанског живота. Ти стрипови су обједињени у стрип-албуму "Приче о одважним људима" (Издавач: КИЦ "Привлачица", Винковци 1989.). За насловницу је употребљена његова слика (уље на платну) из 1945. године .<ref>[http://www.stripovi.com/naslovnice/Maurovic/Maurovic_AL_4.jpg|Насловница, уље на платну]</ref>
Стрип-албум "Приче о одважним људима" садржи следеће стрипове:
* "Бродоломци на отоку Мега" (Сценарио Марцел Чукли. Прво објављивање "Хоризонтални забавник", 1952.)