Логор Билећа — разлика између измена

Почевши од доношења „[[Обзнана|Обзнане]]“, децембра [[1920]]. године, којом је забрањен рад [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ), власт [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] се веома оштро односила према свим члановима и симпатизерима комунизма у Југославији. Доношење „Закона о заштити јавне безбедности“, [[1921]]. године, као и оснивање [[Државни суд за заштиту државе|Државног суда за заштиту државе]], [[1929]]. године, били су само средства за обуздавање политичких противника, од којих су комунисти били најјачи.

 

 

Уплашена почетком Другог светског рата, 1. септембра 1939. године, као и све већим политичким немирима у земљи, који су кулминирали штрајковима рудара у Трбовљу и Храснику, као и великим демонстрацијама у Београду, 14. децембра 1939. године, [[Друга влада Драгише Цветковића|Влада Драгише Цветковића]] долази на идеју да формира концентрациони логор за политичке противнике. Пошто је [[26. август]]а потписивањем [[Споразум Цветковић—Мачек|споразума „Цветковић-Мачек“]] била распуштена [[Народна скупштина Краљевине Југославије|Народна скупштина]], Намесништво је донело Уредбу, којом је овластило Владу да може мењати већ потојеће законе и уредбе, као и доносити нове. На основу ове Уредбе, Влада је [[15. децембар|15. децембра]] [[1939]]. године донела „Уредбу о изменама и допунама Закона о заштити јавне безбедности и поретка у држави“, по којој су управно-полицијске власти могле упутити на боравак у друго место лица која ремете ред и мир или одредити место становања под надзором власти.