Екосистеми мора — разлика између измена

Сређивање чланка
м (Бот: исправљена преусмерења)
(Сређивање чланка)
{{bez_izvora}}
{{сређивање|||||Биологија}}
У морским екосистемема разликују се два типа станишта:
* '''морско дно''' и
* '''слободна вода.
'''Њих насељавају различити организми који изграђују '''животну заједницу морског дна''' и '''животну заједницу слободне воде'''. Животну заједницу морског дна чине организми који могу бити причвршћени за подлогу ([[бентос]]) или се могу слободно кретати по морском дну ([[планктон]] - лебде у води ношени воденим струјама и [[нектон]] - активни пливачи).
'''
Њих насељавају различити организми који изграђују '''животну заједницу морског дна''' и '''животну заједницу слободне воде'''.
Животну заједницу морског дна чине организми који могу бити причвршћени за подлогу ([[бентос]]) или се могу слободно кретати по морском дну ([[планктон]] - лебде у води ношени воденим струјама и [[нектон]] - активни пливачи).
 
== Географски положај мора ==
[[Географски положај]] мора, дубина морске воде и [[природа]] морског дна најзначајнији су фактори који одређују састав и структуру морских [[биоценоза]]. Тако се разликују животне заједнице:
 
[[Датотека:Côte d'Azur.JPG|350п|десно|slika]]
 
* '''тропских, умерених и поларних мора,'''
* '''плиме и осеке,'''
* '''плитководних,'''
* '''дубинских и најдубљих делова мора.'''
 
Могуће је разликовати и заједнице на каменитим, муљевитим, песковитим или шљунковитим морским днима.
 
== Екосистем мора ==
За разлику од [[Континент|континената]], од којих је већина потпуно паздвојенараздвојена огромним воденим пространствима, океани и мора су међусобно повезани и чине једну јединствену целину - Светско море, које обухвата око 70 % Земљине површине.
 
У односу на дубину морске воде и природу морског дна, који представљају најзначајније факторе који одређују састав и структуру морских [[биоценоза]], разликују се заједнице у зони сталног ударања таласа о обалу, заједнице у зони плиме и осеке, као и заједнице плитких, дубинских и најдубљих делова мора.
У време осеке концентрација [[соли]] постаје велика због испаравања [[вода|воде]], па је и велика заслањеност проблем који живи организми у овој зони морају да реше.
 
У ову зону [[плима и осека|плима]] редовно доноси свежу морску воду са новим количинама хране у облику [[планктон]]а, а осека редовно односи у море отпадне материје, [[јаје|јаја]] и [[ларва|ларве]] становника обале.
У зони плиме и осеке живе многобројне '''''[[алге|мрке и зелене алге]]''''', '''''[[морска саса|морске сасе]]''''', '''''[[пужеви]]''''', '''''[[шкољке]]''''' и '''''[[Ракови|ракови.]]'''''
 
 
У зони плиме и осеке живе многобројне '''''[[алге|мрке и зелене алге]]''''', '''''[[морска саса|морске сасе]]''''', '''''[[пужеви]]''''', '''''[[шкољке]]''''' и '''''[[Ракови|ракови.]]'''''
 
== Зона морског дна ==
 
 
[[Датотека:Riffbecken4.jpg|180п262x262px|десно|слика]]
 
Морско дно до дубине од око 50-{m}- је најповољније место за живот. У овој зони има довољно [[светлост]]и, [[топлота|топлоте]], [[кисеоник]]а, минералних материја и хране за живот свих организама који сачињавају биоценизу мора.
 
Дејство [[Водени талас|таласа]] није тако снажно као на обали, а [[притисак]] због малих дубина није тако велики као у најдубљим деловима [[море|мора]]. Морске струје стално мешају воду. осим тога, разноврсни типови подлоге - [[камен]], [[песак]] или [[муљ]] - чине морско дно још разноврснијим типом [[станиште|станишта]]. Због тога је животна заједница морског дна у зони до 50-{m}- најбујнија и најразноврснија.
На морском дну живе многобројне врсте '''''[[алге|алги]]''''', '''''малобројне цветнице''''', '''''[[сунђери]]''''', '''''[[корал]]и''''', '''''[[морска саса|морске сасе]]''''', '''''[[црв]]и''''', '''''[[ракови]]''''', '''''[[пужеви]]''''', '''''[[шкољке]]''''', '''''[[главоношци]]''''', '''''[[бодљокошци]]''''' и '''''[[рибе|рибе.]]'''''
 
 
На морском дну живе многобројне врсте '''''[[алге|алги]]''''', '''''малобројне цветнице''''', '''''[[сунђери]]''''', '''''[[корал]]и''''', '''''[[морска саса|морске сасе]]''''', '''''[[црв]]и''''', '''''[[ракови]]''''', '''''[[пужеви]]''''', '''''[[шкољке]]''''', '''''[[главоношци]]''''', '''''[[бодљокошци]]''''' и '''''[[рибе|рибе.]]'''''
 
 
== Животна заједница слободне воде ==
 
 
Због основних проблема у овој животној заједници као су: како не потонути на дно или како се одупрети сталним морским струјама [[биљке]] и [[животиње]] које чине ову [[биоценоза|биоценозу]] развиле најразличитије начине актвиног и пасивног пливања.
 
 
У овој зони живе многобројне '''''[[планктон|једноћелијске и вишећелијске врсте лебдећих планктонских организама]]'''''. Планктон чине '''''[[алге]]''''', које формирају '''''[[фитопланктон]]''''' и животиње, које формирају '''''[[зоопланктон]]'''''. У биоценози слободне воде налази се и велики број најразличитијих врста '''''[[медуза]]''''', '''''[[главоношци|главоножаца]]''''', '''''[[рибе|риба]]''''' и '''''[[сисари|сисара]]''''', који активно пливају.
 
Са повећањем дубине мора погоршавају се услови за живот. У великим морским дубинама влада потпуни мрак, [[температура]] је веома ниска, у неким деловима чак близу нуле, а [[притисак]] висок. Због тога су животне заједнице у најдубљим деловима мора веома сиромашне.
 
У највећим морским дубинама живе најнеобичнија бића која су током дуге [[Еволуција (биологија)|еволуције]] пронашла решења за опстанак у наизглед немогућим животним условима.
Животну заједницу у најдубљим деловима мора чине малобројне брсте '''''[[бескичмењаци|бескичмењака]]''''', као што су '''''[[морска саса|морске сасе]]''''', '''''[[морски црв]]и''''', '''''[[ракови]]''''' и '''''[[морски краставац|морски краставци]]''''', али и најнеобичније врсте '''''[[рибе|риба]]'''''.
 
 
Животну заједницу у најдубљим деловима мора чине малобројне брсте '''''[[бескичмењаци|бескичмењака]]''''', као што су '''''[[морска саса|морске сасе]]''''', '''''[[морски црв]]и''''', '''''[[ракови]]''''' и '''''[[морски краставац|морски краставци]]''''', али и најнеобичније врсте '''''[[рибе|риба]]'''''.
 
[[Категорија:Биологија]]