Марино Тартаља — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 20:
[[File:Slovenian girl by Marino Tartaglia 1973 Yugoslavia stamp.jpg|thumb|Slovenian girl by Marino Tartaglia 1973 Yugoslavia stamp]]
== Биографија ==
Марино Тартаља је рођен у Загребу и потиче из древне сплитске аристократске породице Тартаља (на [[латиница|хрватском]]: Tartaglia), која је настала у XII веку (1150).<ref>Tartaglia, Siniša "Obitelj Tartaglia i Split, neraskidive veze : 1150-2010", Književni krug, Split, 2011</ref> Основну школу и гимназију завршио је у [[Сплит]]у. Након тога, школовао се у Загребу на ''Градитељској стручној школи'' ([[1908]]—[[1912]]), а међу његовим учитељима били су познати сликари [[Отон Ивековић]], [[Иван Тишов]], [[Роберт Франгеш Михановић]] и [[Бела Чикош Сесија]]. У та турбулентна политичка времена пред [[Први светски рат]], бојећи се политичког прогона, отишао је у [[Италија|Италију]], у [[Фиренца|Фиренцу]], потом у [[Рим]], где се [[1913]]. године уписао на ''Instituto Superiori di Belle Arti''. Затим се јавио као добровољац у [[Краљевина Србија|Српску војску]] на Солунски фронт, али се након неког времена вратио у Рим где је радио као асистент [[Иван Мештровић|Ивана Мештровића]]. После тога је поново отишао за Фиренцу, где се је дружио и излагао с [[Футуризам|футуристима]] [[Карл Кара|Карлом Каром]], [[ђорђо де Кирико|Ђорђом де Кириком]] и другима.
По завршетку Великога рата кратко се задржао у Сплиту (1918—1921), а потом је путовао Европом на релацији [[Беч]], [[Београд]], [[Париз]]. У [[Бечу]] се оженио 1921. године Оливером Вером (рођеном Станковић) (1899-1973), Београђанком, унуком [[Кафана Албанија|Крсте М. Томановића]], <ref>Перуничић, др Бранко "Управа Вароши Београда 1820-1912”, Музеј Града Београда, 1970, pp. 442 и 488/40.</ref>, гвожђарског велетрговца и власником најскупљег продатог плаца у новијој историји Београда (на месту некадашње [[Кафана Албанија|Кафане "Албаније"]] а данашње истоимене [[Палата Албанија|Палате]]).<ref>"Политика", [http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1936/11/28#page/8/mode/1up 28. новембар 1936, pp. 9], "Најскупљи плац у Београду", чланак о продаји земљишта на коме су се налазиле, до њиховог рушења, кафане "Албанија" и "Мала Касина".</ref> У периоду од 1923. до 1931. године Тартаља се трајније настанио са супругом и сином проф. [[Оливијеро Тартаља|Оливијером Тартаљом]] (1923-2003) у Београду, и то на [[Улица Обилићев венац (Београд)|Обилићевом венцу]] бр. 28 (сада бр. 22) код породице Симић са којом је био у блиском сродству преко супруге Оливере-Вере (мајка Персида В. Станковић, била је рођена сестра Драге, супруге [[Василије Симић|Василија Симића]]). У Београду се 1929. године родила и Маринова ћерка [[Владимира Тартаља-Келемен]], историчар.
| |||