Обилићев венац — разлика између измена

 

У лето 1717. г. након [[Опсада Београда (1717)|опсаде Београда]], аустријска војска предвођена принцом [[Еуген Савојски|Евгенијем Савојским]] (1663-1736) ослободила је по други пут Београд од Турака. <ref>Васић, др Павле "Барок у Београду 1718-1739", in "Ослобођење градова у Србији од Турака 1862-1867", САН, Београд, 1970.</ref> У периоду од [[1723]]. до [[1736]]. године, започиње процват града. Швајцарац [[Најстарија кућа у Београду|Никола Доксат д Морез]], по налогу аустријског цара [[Карло VI, цар Светог римског царства|Карла VI]] изводи велике преправке и дограђивања београдске тврђаве те пројектује више јавних зграда у самом граду. Иако је главна улица аустријског Београда била Видинска, ([[Цара Душана улица]]), према [[Београдска тврђава|Видин капији]], Обилићев венац ће, са [[Улица Васина|Васином]] и Митрополитовом улицом, (која је спајала савску и дунавску варош данас [[Улица краља Петра]]), бити "демаркациона линија" која тада дели град на "Српски" и "Немачки Београд".

'''"Најисточнији" примерци Барока на тлу Европе'''