Павле Илић — разлика између измена

'''Павле Илић — „Вељко Крајинац“''' ([[Брусник (Зајечар)|Брусник]], код [[Неготин]]а , [[10. април]] [[1910]] — [[Београд]] [[Социјалистичка Република Србија|СР Србија]], [[16. јун]] [[1964]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[генерал-пуковник]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]].

[[Априлски рат]] [[1941]]. године затекао га је као [[капетан]]а друге класе. Успевши да побегне из заробљеничке колоније, домогао се [[Београд]]а и ту се повезао са [[Савез комунистичке омладине Југославије|скојевским]] групама, које су га илегално пребациле из Београда на подручје [[Космајски партизански одред|Космајског партизанског одреда]], августа [[1941]]. године.

Најпре је био обичан борац, али је веома брзо дошло до изражаја његово војно умеће и искуство у организовању многобројних акција Београдског батаљона у коме је Вељко обављао дужност заменика команданта. Заједно са Београдским батаљоном, јануара [[1942]]. године, ушао је у састав [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске ударне бригаде]]. После [[Друга непријатељска офанзива|Друге непријатељске офанзиве]], Павле је пребачен у [[Друга пролетерска ударна бригада|Другу пролетерску ударну бригаду]] и [[1. мај]]а [[1942]]. године постављен за начелника Штаба бригаде. Дан касније, [[2. мај]]а, примљен је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]].

Током пролећа [[1942]]. године учествовао је у чишћењу источне [[Босна|Босне]] од [[Југословенска војска у отаџбини|четника]] и борбама за одбрану [[Фоча|Фоче]], у којој је био смештен [[Врховни штаб НОВЈ|Врховни штаб]]. Маја [[1942]]. године „''Вељко Крајинац''“, као су га тада звали, примио је дужност помоћника начелника Врховног штаба и у наредних 17 месеци учествовао у решавању најсложенијих питања: снабдевања јединица, координирања дејстава хрватских и крајишких јединица, формирања нових јединица, организације рушење пруге [[Сарајево]]–[[Мостар]] и др. Заједно са [[Коча Поповић|Кочом Поповићем]] командовао је на [[Босанско Грахово|Граховском]] сектору и учествовао у ослобађању [[Банија|Баније]].

Испред Врховног штаба, присуствовао је, са [[Моша Пијаде|Мошом Пијаде]], [[24. септембар|24. септембра]] [[1942]]. године Првом конгресу партизанских лекара, у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]]. После боравка у [[Книн]]у и успешно изведених акција на поправкама [[Железничка пруга|пруге]] како би се рањеници евакуисали, Вељко је прешао на подручје [[Национални парк Сутјеска|Сутјеске]]. Маја [[1943]]. године Вељко је, заједно са још шест другова, унапређен у чин [[пуковник]]а, а [[1. новембар|1. новембра]] [[1943]]. унапређен је у чин [[генерал-мајор]]а. У време капитулације [[Италија|Италије]], када је било очекивано искрцавање [[Антихитлеровска коалиција|Савезника]] на [[Јадранско море|Јадранску]] обалу, октобра [[1943]]. године, Павле је постављен за команданта [[Осми далматински корпус НОВЈ|Осмог далматинског корпуса НОВЈ]]. Сви контакти које су Савезници одржавали са генерал-мајором Павлом Илићем, у почетку су одржавани у [[Ливно|Ливну]], а затим на једном острву.

Као представник источне [[Србија|Србије]], учествовао на [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другом заседању АВНОЈ-а]] у [[Јајце|Јајцу]], [[29. новембар|29. новембра]] [[1943]]. године. Уочи заседања [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]]-а Павле је имао неколико сусрета са Врховним командантом НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито|Јосипом Брозом Титом]]. После упознавања са Павловим завичајем и надимком „Вељко“ речено му је да ће бити један од делегата на заседању.

Средином јуна [[1944]]. године, Павле Илић је [[Вис (острво)|острва Виса]], где се тада налазио Врховни штаб, отишао [[авион]]ом, са [[Светозар Вукмановић|Светозарем Вукмановићем Темпом]] у [[Лесковац]], где су се затим преко [[радан|планине Радан]] пребацили у [[Република Македонија|Македонију]] на планину [[Козјак (Куманово)|Козјак]] где се налазио [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније]]. У Македонији је после сређивања већих јединица радио на припреми коначног обрачуна са [[Немци|немачким]] и [[Бугари|бугарским]] снагама у долини [[Вардар]]а и ликвидацији балистичких група. Павле је интензивно радио на обнављању мостова и комуникација, организовао је неколико војних курсева и школа, пред слање бораца на [[Сремски фронт]].

У својству већника учествовао је на [[Треће заседање АВНОЈ-а|Трећем заседању АВНОЈ-а]] [[1945]]. године које је прерасло у Привремену народну скупштину ФНРЈ. У веће народа Уставотворне скупштине изабран је новембра [[1945]]. године, а народни посланик је постао [[31. јануар]]а [[1946]]. године са мандатом до [[1950]]. године.