Судска пракса — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато {{subst:User:Autobot/sandbox2}}
м Разне исправке
Ред 11:
 
== Појам ==
У [[Англосаксонски правни систем|англосаксонском правном систему]] судска пракса има значај извора права, а код нас постоји тенденција ка томе. То значи признавање судовима да својим одликама могу да креирају право, а не само да га примењују и [[Тумачење уговора|тумаче]]. Данас је у већој мери изразено интересовање за судском праксом као [http://sr.wikipedia.org/wiki/[%D0%93%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE#.D0.98.D0.B7.D0.B2.D0.BE.D1.80.D0.B8_.D0.BF.D1.80.D0.B0.D0.B2.D0.B0|извором |права]]. У континенталном праву, о овом питању имамо два супротна става:
По једнима судској пракси треба признати значај извора права, јер услед двостепености суђења ставови виших судова продиру као извор права, а по другима судској пракси не треба признати овај карактер.
У европскоконтиненталном правном систему (грчко- романско- германској породици права) значај судске праксе може бити одређен само на основу њене повезаности са [[Закон|законом]]. [[Обавеза]] [[Судија|судије]] да пресуду коју доноси утемељи на тексту закона, омогућила је да се целокупна судијска делатност представи искључиво као тумачење закона. [[Монтескје]]ов став да судија треба ”само да изговара речи закона”, добило је снажну потврду у правном [[Позитивизам|позитивизму]] [[19. век|XIX века]]. Судска пракса није сматрана извором права а њен учинак у правном поретку разматран је у оквиру проучавања [[Метод|метода]] тумачења права.