Ortopedija — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
Поправљене везе: Екстремитет → Екстремитет (анатомија) (4) |
||
Ред 5:
[[Датотека:Andry tree.png|мини|Andrijev simbol ortopedije]]
[[Nikola Andri]] (1658—1742) je francuski doktor koji je u svojoj knjizi, izdatoj [[1741]]. godine, „Ortopedija ili umeće sprečavanja i korigovanja deformacije tela dece“ ([[Француски језик|franc.]] ''L'orthopédie ou l'art de prévenir et corriger dans les enfans, les difformités du corps'') dao naziv ortopediji takav kakav je danas. U ovoj knjizi, [[Nicolas]] je dao i ilustraciju ispravljanja mladog drveta u rastu, tako što se privezuje za uspravan stub koji ga pridržava. Ovo drvo je ostalo [[Симбол|simbol]] ortopedije do danas.
[[1780]]. godina je izuzetno važna godina u istoriji ortopedije. Tada je otvorena prva ortopedska ustanova u Orbeu od strane Venela, u kojoj su se lečila krivljenja [[Кичма|kičme]] i [[Екстремитет (анатомија)|ekstremiteta]] pomoću aparata i [[ekstenzija]]. Slične ustanove su osnovane i u drugim gradovima, kao što su Delpech u [[Montpellier]]u ([[1812]]), [[1845|Johann Georg Heine]] u Würzburgu ([[1816]]), kao i Hirsch u [[Праг|Pragu]] ([[1845]]). [[Johann Georg Heine]] je bio popularan u lečenju ortopedskim aparatima i smatra se osnivačem „mehaničke ortopedije“.<ref name="ir">Ruszkowski I. i suradnici, ''Ortopedija'', JUMENA, Zagreb, 1979.</ref>
Pronalazak gipsanog zavoja je značajno uticao na razvoj konzervativne ortopedije novijeg doba. Za njegovu primenu je zaslužan Holandjanin [[Antonius Mathysen]] koji je [[1852]]. objavio metodu povijanja koju je kasnije čitavom [[Европа|Evropom]] proširio [[Van de Lee]].
Ред 13:
Dijagnostika bolesti i povreda sistema za kretanje sastoji se od [[Анамнеза (медицина)|anamneze]], kliničkog pregleda, [[Лабораторија|laboratorijske]] i [[Радиологија|radiološke]] pretrage, kao i drugih specijalnih ispitivanja. Ortopedska dijagnostika se širi i na [[Дијагностика|dijagnostiku]] drugih organa, obzirom da se neki znakovi [[Болест|bolesti]] tek sekundarno javljaju kao ortopedski.<ref name="mp"/>
# '''Anamnezu''' čine porodična [[Анамнеза (медицина)|anamneza]] i sadašnja [[Болест|bolest]]. Prvi je i osnovni korak u [[Утврђивање болести|dijagnostifikovanju]] bolesti i daje smernice prilikom indiciranja ostalih dijagnostičkih postupaka. Bolesnik se javlja na pregled najčešće zbog [[Бол|bola]] i drugih subjetkivnih smetnji, kao što su mišićna slabost, osećaj trnjenja, ili nedostatak osećaja za [[Топлота|toplotu]] ili [[hladnoću]]. Takođe, bolesnik može sam na svom telu prilikom obavljanja funkcija primetiti određene promene, koje mogu pomoći prilikom utvrđivanja anamneze (npr. promene na [[Кожни систем|koži]], oticanje [[Зглоб|zglobova]] ili [[Екстремитет (анатомија)|ekstremiteta]], deformacija nekog dela tela, šepanje).<ref name="ljb">Prof. dr sci Ljubiša Baščarević, ''Ortopedija i traumatologija lokomotornog sistema'', drugo, prošireno i dopunjeno izdanje, "Grigorije Božović", Priština. {{page|year=1994|id=ISBN 867019-126-6|pages=}}</ref>
# '''Klinički pregled''' obavlja se tačno utvrđenim redosledom. Neophodno je upoznati se sa bolesnikovim opštim stanjem ([[''status praesens'']]), zatim se obavlja pregled čitavog koštano-zglobnog sistema, i najzad pregled bolesne regije ([[''status localis'']]). Najpre se pristupa [[Инспекција (медицина)|inspekciji]] (u mirovanju i pokretu), zatim [[Палпација (медицина)|palpaciji]] (u mirovanju i pokretu), a nakon toga meri se opseg pasivnih i aktivnih kretnji svih zglobova i [[Кичма|kičme]]. Ukoliko se utvrdi [[otok]] ili neka deformacija na telu, vrši se merenje opsega te konkretne regije.<ref name="ljb"/>
[[Датотека:Xraymachine.JPG|мини|Radiološko snimanje kolena]] [[Датотека:US Navy 100211-N-6326B-126 Naval Medical Center San Diego orthopedic resident Lt. Todd A. Fellers removes a cast from Cpl. Brent R. Wommack in the orthopedic acute care ward.jpg|мини|Gipsani zavoj]]
Ред 36:
** [[ekstenziju]] dela tela,
** ispravljanje deformacije ili krivog položaja dela tela.
Loše postavljen gipsani zavoj može prouzrokovati štetne i za [[Екстремитет (анатомија)|ekstremitet]] opasne posledice. Najteže komplikacije jesu poremećaji u [[Крвоток|krvotoku]] zbog strangulacije ili pritiskanja [[krvnih žila]] gipsom, što može uzrokovati [[Некроза|nekrozu]] distalnog dela uda. Takođe, ukoliko postoji pritisak na [[Живци|živce]], može doći i do paralize, pa dugotrajniji pritisak ili natezanje [[Живци|živaca]] može uzrokovati nepopravljiva oštećenja.
=== Operativni ortopedski zahvati ===
Ред 98:
'''Operacije na koži'''<ref name="operacije"/> se koriste u lečenju urođenih i stečenih deformacija lokomotornog sistema, kao i zbrinjavanju [[povreda]] i posledica povreda lokomotornog sistema. U ortopediji se koriste [[ranskutani šav|ranskutani]](obuhvata sve slojeve kože) i [[intrakutani šav|intrakutani]](obuhvata sve slojeve kože osim epidermisa) šav kože.
<ref name="operacije"/> '''[[Ампутација|Amputacija]]''', '''[[egzartikulacija]]''' i '''[[reamputacija]]''' se primenjuju ukoliko ne postoji mogućnost da se povređeni deo [[Екстремитет (анатомија)|ekstremiteta]] sačuva. Amputacija podrazumeva odstranjivanje celog uda ili njegovog dela, a egzartikulacija podrazumeva odstranjivanje celog uda ili njegovog dela u [[Зглоб|zglobu]].
Reamputacija podrazumeva ponovni hirurški zahvat na amputiranom udu. Nakon operacije ovog tipa sledi postoperativna rehabilitacija i primena odgovarajuće [[Ортопедска помагала|proteze]], što je isključivo područje ortopedije, kao jedine grane medicine koja u celosti može dati odgovor na ovakve zdravstvene komplikacije.
| |||