Мудрост — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато {{subst:User:Autobot/sandbox2}} |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 3:
'''Мудрост''' је појам који означава дубоко [[знање]], [[увид]], добро расуђивање. Човек који тежи мудрости назива се [[филозофија|филозоф]] (гр: ''филиа'' - љубав, ''софиа'' - мудрост, дословно мудрољуб), а онај који је стекне '''мудрац'''.
Мудрост се каткад употребљава и као синоним за [[интелигенција|памет]], премда памет означава способност за мудрост, али не још и мудрост саму.<ref name="proleksis">[http://proleksis.lzmk.hr/56795/ mudrost] (Proleksis enciklopedija)</ref>
Традиционална представа мудраца обично подразумева старе људе.
Ред 15:
У старих Грка, мудрост (''[[софиа]]'') је [[знање]] ради самог знања, а не ради неког успеха, стицања неке вештине или добитка. Оно је и [[Познај себе|познавање себе]].<ref name="proleksis"/> Од [[Аристотел]]а и [[Тома Аквински|Томе Аквинскога]] мудрост се разуме као познавање задњих узрока [[биће|бића]], односно просуђивање коначног и временитог под видом вечности (''sub specie aeternitatis'').<ref name="enciklopedija.hr"/>
[[Имануел Кант|Кант]] разуме мудрост као сагласност воље о коначној сврси.<ref name="enciklopedija.hr"/> [[Артур Шопенхауер|Шопенхауер]] сматра да мудрост означава не само теоријску него и практичну савршеност, тј. она је потпуно исправна спознаја стварî која у тој мери прожима човека да га потпуно води у његовом делању.<ref name="enciklopedija.hr"/>
Руски филозофи 19. и 20. столећа ([[Александар Соловјев]], [[Павел Флоренски]] и [[Сергеј Булгаков]]) развили су посебно филозофијско-теолошко учење о мудрости, [[софиологија|софиологију]].
| |||