Цитозом — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
м Робот: додато {{subst:User:Autobot/sandbox2}}
Ред 1:
{{loš seminarski}}
[[Датотека:Peroxisome.jpg|мини|upright=1.5||Грађа цитозома-пероксизом]]
Цитозоми (микротела) су мале лоптасте органеле омеђене (опкољене) простом [[Ћелијска мембрана|мембраном]]. Прво су откривени у ткивима животиња (у ћелијама бубрега миша), а назив микротела је први употребио Родин (1954). Цитозоме у биљним ћелијама први је пронашао Портер са сарадницима (1958) у [[Творна ткива|меристемским]] ћелијама корена лука. Данас је познато да се ове органеле налазе у ћелијама многих скривеносеменица, а такође и код алги и гљива. Пречника су 0,2-1,5 μm и имају сферичан, јајолик или неправилан облик. Увек су причвршћени за канале ендоплазматичног ретикулума, по чему се разликују од [[Лизозом|лизозома]] и сферозома који су слободно распоређени у [[Цитоплазма|цитоплазми]]. У фотосинтетичким ткивима су тесно повезани са [[хлоропласт]]има и [[митохондрија]]ма. Биохемијским и цитохемијским испитивањима је утврђено да се у животињским и биљним [[Ћелија (биологија)|ћелијама]] могу разликовати две категорије циотозома: '''пероксизоми''' и '''глиоксизоми'''. Цитозоми су, као и лизозоми, пореклом од [[Ендоплазматични ретикулум|ендоплазматичног ретикулума]]. Нису ограничени само на фотосинтентичка ткива. Налазе се у великим количинама у ендосперму и котиледонима за време клијања семена. Биверс је описао промене на микротелима, које се дешавају током развића и озелењавања котиледона младих биљака тикве. У раном стадијуму глицериди прелазе у шећер, при чему се образују ензими глиоксилатног циклуса и глиоксизоми су присутни. Ако се у том стадијуму растења биљке изложе светлости, тада њихови котиледони озелењавају, а у цитозомима се јављају ензими карактеристични за пероксизоме. У исто време се активност глиоксилатног циклуса смањује и најзад престаје при чему глиоксизоми нестају.