Вододелница — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато {{subst:User:Autobot/sandbox2}} |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 2:
'''Вододелница''' или '''развође''' је граница која раздваја два [[дренажно подручје|дренажна подручја]].<ref name="ГМФ">Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. 2003. ''Геоморфологија''. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства</ref> Може да се дефинише као замишљена линија од које се све воде, које падну на земљу, сливају у два различита [[дренажни систем|дренажна система]].
Вододелница може бити '''топографска''' или '''хидрогеолошка'''.<ref name
'''''Топографска вододелница''''' је замишљена линија која спаја тачке са највећим [[апсолутна висина|надморским висинама]] између два дренажна система. Обично се, на [[топографска карта|топографској карти]], извлачи као оса гребена.
Ред 16:
===== Главно развође Земље =====
Главно развође Земље или светско развође представља низ узвишења са којих се падавине сливају у [[Атлантски океан]] на једној, [[Тихи океан|Тихи]] и [[Индијски океан]] на другој и [[Северни ледени океан]] на трећој страни. Ово развође се пружа у Америци дуж [[кордиљери|кордиљера]], у Азији преко сибирских и средњоазијских планина, а у [[Африка|Африци]] ближе Индијском океану, што значи да се највећи део копна одводњава у Атлантски океан. Такође, површина копна може имати тзв унутрашње или ендореично одводњавање- то су површине које се не одводњавају периферно, односно егзореично у [[Светско море]], него у неко веће језеро, као што су: [[Каспијско језеро|Каспијско]], [[Аралско језеро|Аралско]], [[Чад (језеро)|Чад]], [[Титикака]] и друга.<ref name="Hidrologija">Дукић, Д. и Гавриловић Љ. (2006): Хидрологија, Завод за уџбенике и наставна
Површина континената (без острва) по правцу одводњавања (у милионима [[км²]])
{| class="wikitable"
Линија 33 ⟶ 34:
===== Унутрашња развођа =====
Унутрашња развођа су узвишења са којих падавине отичу рекама периферно - у Светко море на једној страни и према неком језеру које припада областима са унутрашњим одводњавањем на другој страни. Оваква развођа ограничавају земљиште које се одводњава у Каспијско, Аралско, Балхашко, Чад и нека друга језера. У Македонији слив Преспанског језера има унутрашње одводњавање - мада се оно одводњава подмезно, испод планине Галичице, у Охридско језеро, а из овог и реком [[Дрим
===== Речна развођа =====
Речна развођа или развођа речних сливова су најчешћа узвишења на копну која деле падавинске воде тако да оне теку у одређене речне системе. Она се деле на главна и споредна развођа. Главно развође је између сливова великих река - нпр. [[Дунава]] и [[Рајне]], [[Дон
Поред наведених основних, постоје још два типа развођа:
Линија 48 ⟶ 49:
У крашким теренима развођа су само топографски одређена. У красу се дешава да реке понорнице отичу у правцу који је супротан општем нагибу земљишта, јер се топографско развође не поклапа са стварним подземним хидрографским развођем. За ово је најтипичнији пример реке Љубљанице у [[Словенија|Словенији]]. Она извире на западној страни јадранско-црноморског развођа, испод којег пролази подземно и утиче у Саву.<ref name="Hidrologija"/>
У планинским пределима постоји још један тип неодређеног развођа. Оно је представљено заравњеним удолинама између долина двеју река. Такав тип неодређеног развођа назива се повија. Пример је Кумановско-прешевска повија између сливова [[Јужна Морава|Јужне Мораве]] и [[Вардар
== Извори ==
Линија 54 ⟶ 55:
== Литература ==
# Анђелић М. 1990. ''Геоморфологија''. Београд: [[Војногеографски институт]]
# Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. 2003. ''Геоморфологија''. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства
# Петровић Д. 1977. ''Геоморфологија''. Београд: Грађевинска књига
# Пешић Л. 2001. ''Општа геологија - Егзодинамика''. Београд: [[Рударско-геолошки факултет Универзитета у Београду|Рударско-геолошки факултет]]
== Спољашње везе ==
| |||