Википедија

Манастир Наупара — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
сређивање
Ред 23:
|Остава=
}}
[[Датотека:Naupara_tabla.jpg‎|мини|десно|300п|<center>Подаци о реновирању цркве из 1835. године (табла изнад улаза).]]
'''Манастир Наупара''' припада [[Епархија крушевачка|Епархији крушевачкој]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], налази у [[Наупаре|истоименом селу]] на обали [[Расина|Расине]], код [[Крушевац|Крушевца]].
'''Манастир Наупара''' је женски манастир који се налази у [[наупаре|истоименом селу]] на обали [[Расина|Расине]], код [[Крушевац|Крушевца]] и припада [[Епархија крушевачка|Епархији крушевачкој]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Данашња манастирска црква спада међу најстарије примерке [[Моравски стил|Моравског стила]] и подигнута је током осме деценије [[14. век|XIV века]]. Првобитно је направљена као придворна црква неког локалног [[властелин]]а, да би касније била претворена у манастир.[[Лазар Хребељановић|Кнез Лазар]] је, у једној повељи из [[1382]]. године коју је издао [[доротеј (монах)|монаху Доротеју]], помиње као део властелинства [[Манастир Дренча|манастира Дренче]], код [[Александровац|Александровца]]. Манастирска црква је обновљена [[1835]]. године, по наредби кнеза [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]].▼
 
== Манастирска црква ==
Током прве половине последње деценије [[20. век]]а, на манастирској цркви су вршени радови на истраживању и [[Конзе вација|конзервацији]] њене [[Архитектура|архитектуре]] и [[живопис]]а, који су окончани [[1995]]. године. Наупара се данас налази под заштитом [[Република Србија|Републике Србије]], као [[споменик културе од великог значаја]]<ref name="СК">{{СК-САНУ|Линк=764|Име=Манастир Наупаре|Чланак=Наупара, манастир}}</ref>.▼
▲'''Манастир Наупара''' је женски манастир који се налази уДанашња [[наупаре|истоименом селуманастир]] на обалиска [[Расина|Расине]],Црква код [[Крушевац(грађевина)|Крушевца]] и припада [[Епархија крушевачка|Епархији крушевачкој]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Данашња манастирска црква спада међу најстарије примерке [[Моравски стил|Моравског стила]] и подигнута је током осме деценије [[14. век|XIV века]]а. Првобитно је направљена као придворна црква неког локалног [[властелин]]а, да би касније била претворена у манастир. [[Лазар Хребељановић|Кнез Лазар]] је, у једној повељи из [[1382]]. године коју је издао [[доротејДоротеј (монах)|монаху Доротеју]], помиње као део властелинства [[Манастир Дренча|манастира Дренче]], код [[Александровац|Александровца]]. Манастирска црква је обновљена [[1835]]. године, по наредби кнеза [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]].
 
▲Током прве половине последње деценије [[20. век]]а, на манастирској цркви су вршени радови на истраживању и [[Конзе вација|конзервацији]] њене [[Архитектура|архитектуре]] и [[живопис]]а, који су окончани [[1995]]. године. Наупара се данас налази под заштитом [[Република Србија|Републике Србије]], као [[споменик културе од великог значаја]]<ref name="СК">{{СК-САНУ|Линк=764|Име=Манастир Наупаре|Чланак=Наупара, манастир}}</ref>.
== Архитектура и декоративна пластика ==▼
 
▲=== Архитектура и декоративна пластика ===
Манастирска црква, посвећена [[Богородица|Богородици]], има основу [[триконхос]]а, сажетог типа, са [[Купола|куполом]] над [[наос]]ом и [[звоник|кулом звонаром]] над [[нартекс]]ом. Горњи део њене фасаде украшен је [[грађевински камен|каменом]] [[Декоративна пластика|декоративном пластиком]], међу којом се, својом ''лепотом и монументалношћу''<ref name="СК" />, истиче [[камена розета]] на њеној западној фасади, а за улепшавање фасада коришћене су и [[Сликарство|сликарске]] технике.
 
=== Живопис ===
Фрескосликарство[[Живопис]] у унутрашњости цркве, настало је у два маха, крајем [[14. век|XIV]] и [[15. век|XV века]]<ref name="СК" />, како је утврђено током истраживања [[1992]]. године, а очувано је само делимично. Ктиторска композиција, која је данас сачувана у мањим деловима, смештена је на споју јужног и источног зида [[нартекс]]а, док се изнад улаза у централни део цркве, налази Богородица са [[Христос|Христом]], који су насликани у линети. Христос [[Пантократор]] био је насликан на своду куполе, по којој били приказани [[јеванђелисти]] и [[библијски пророци]]. Циклус Великих празника насликан је у зонама испод куполе, на сводовима бочних апсида, другим сводовима и простору испод саме куполе, док су у првој зони јужне апсиде приказани [[свети ратници]].▼
 
▲Фрескосликарство у унутрашњости цркве, настало је у два маха, крајем [[14. век|XIV]] и [[15. век|XV века]]<ref name="СК" />, како је утврђено током истраживања [[1992]]. године, а очувано је само делимично. Ктиторска композиција, која је данас сачувана у мањим деловима, смештена је на споју јужног и источног зида [[нартекс]]а, док се изнад улаза у централни део цркве, налази Богородица са [[Христос|Христом]], који су насликани у линети. Христос [[Пантократор]] био је насликан на своду куполе, по којој били приказани [[јеванђелисти]] и [[библијски пророци]]. Циклус Великих празника насликан је у зонама испод куполе, на сводовима бочних апсида, другим сводовима и простору испод саме куполе, док су у првој зони јужне апсиде приказани [[свети ратници]].
 
== Види још ==
{{портал|Православље}}
* [[Црква Светог првомученика Стефана у Крушевцу|Црква Лазарица]]
* [[Списак манастира Српске православне цркве]]
* [[Крушевац]]
 
== РеференцеИзвори ==
{{reflist}}
 
Линија 60 ⟶ 62:
 
[[Категорија:Манастири Епархије крушевачке]]
[[Категорија:Средњовековни манастири у Србији]]▼
[[Категорија:Споменици културе од великог значаја]]▼
[[Категорија:Споменици културе Србије]]▼
[[Категорија:Моравски стил]]
[[Категорија:Град Крушевац]]
▲[[Категорија:Споменици културе од великог значаја]]
▲[[Категорија:Средњовековни манастири у Србији]]
▲[[Категорија:Споменици културе Србије]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Манастир_Наупара”