Википедија

Манастир Руденица — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: исправљена преусмерења
сређивање
Ред 5:
|Опис слике=Манастир Руденица
|Место=[[Руденице (Александровац)|Руденице]]
|Општина=[[Општина Александровац|Александровац]]
|ДРЖ=СРБ
|Врста=[[манастир]]
|Време=крај [[14. век|XIV]]а, почетак [[15. век|XV века]]а
|Тип=[[Споменик културе]] од великог значаја
|Степен=
|Власник=Република Србија
|Установа=Завод за заштиту споменика културе [[Краљево]]
|Седиште=
Ред 24:
}}
[[Датотека:Stefan i Vuk Rudenica (1402-1405).jpg|мини|Стефан и Вук Руденица (фреска из манастирске цркве)]]
'''Манастир Руденица''' се налази у близини [[Александровац|Александровца]] код села [[Руденице (Александровац)|Руденице]] и припада [[Епархија крушевачка|Епархији крушевачкој]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Подигли су га властелин Вукашин и његова супруга Вукосава, крајем [[14. век|XIV]] и почетком [[15. век|XV века]]а, а његов живопис је настао између [[1402]]. и [[1405]]. године<ref>{{СР-ПСВ}}</ref><ref name="СК" />. Манастирска[[Манастир]]ска [[Црква (грађевина)|црква]], посвећена [[илијаИлија (пророк)|светомСветом Илији]], има основу [[триконхос]]а сажетог облика и припада [[Моравски стил|Моравском стилу]]. Током наредних векова црква је порушена и напуштена, а обновљена је [[1936]]. године.
 
Радови на заштити њеног [[живопис]]а су урађени [[1971]]. године, док јој је [[архитектура]] конзервирана [[1996]]. године. Данас се налази под заштитом [[Република Србија|републике Србије]], као [[споменик културе од великог значаја]]<ref name="СК">{{СК-САНУ|Линк=707|Име=Манастир Руденица|Чланак=Руденица, манастир}}</ref>.
 
== Архитектура ==
 
Црква у Руденици има основу триконхоса сажетог типа, са [[апсида]]ма које су споља петостране, а изнутра полукружне. На западној страни се налази [[нартекс]] над којим се уздиже ниска [[калота]], док се над самом црквом налази осмострана [[купола]]. Њена спољашњост је омалтерисана и подељена је на два неједнака дела [[Кордонски венац|кордонским венцем]].[[Камен]]е [[Розета|розете]] су смештене изнад, док се у области испод њега налазе прозори ([[Бифора|бифоре]]). Иако нема, за Моравски стил уобичајеног украсног зидања комбинацијом опеке и цигле, сама омалтерисана фасада је украшена сликарским ''опонашањем ћелијастог начина зидања''<ref name="СК" />.
 
== СликарствоЖивопис ==
[[Живопис]] у цркви је очуван само делимично, у њеном доњем делу, пошто је дуго времена била порушена. Његов аутор је био сликар Теодор {{Напомена|Сликар Теодор се потписао испод фреске мртвог Христа, која се налази у ниши [[Проскомидија|проскомидије]].}} чије сликарство је ''уситњених облика с лирским сензибилитетом, изведено иконописачком префињеношћу''<ref name="СК" />. Сачувани су [[ктитор]]ски портрети, уз које су насликани тадашњи владари [[Србија|Србије]], браћа [[Стефан Лазаревић|Стефан]] (кнез [[1389]]—[[1402]], деспот [[1402]]—[[1427]]) и [[Вук Лазаревић]]. Фреске светаца су насликане у стојећем положају у доњој зони, док се у простору изнад налазе само попрсја, која нису представљена у медаљонима. У унутрашњости цркве се још могу видети сцене из [[Страдања Христова|Страдања Христовог]] и [[Велики празници|Великих празника]].▼
 
▲Живопис у цркви је очуван само делимично, у њеном доњем делу, пошто је дуго времена била порушена. Његов аутор је био сликар Теодор {{Напомена|Сликар Теодор се потписао испод фреске мртвог Христа, која се налази у ниши [[Проскомидија|проскомидије]].}} чије сликарство је ''уситњених облика с лирским сензибилитетом, изведено иконописачком префињеношћу''<ref name="СК" />. Сачувани су [[ктитор]]ски портрети, уз које су насликани тадашњи владари [[Србија|Србије]], браћа [[Стефан Лазаревић|Стефан]] (кнез [[1389]]—[[1402]], деспот [[1402]]—[[1427]]) и [[Вук Лазаревић]]. Фреске светаца су насликане у стојећем положају у доњој зони, док се у простору изнад налазе само попрсја, која нису представљена у медаљонима. У унутрашњости цркве се још могу видети сцене из [[Страдања Христова|Страдања Христовог]] и [[Велики празници|Великих празника]].
 
== Напомене ==
Линија 42 ⟶ 40:
* [[Александровац]]
* [[Стефан Лазаревић]]
* [[Списак манастира Српске православне цркве]]
 
== РеференцеИзвори ==
{{reflist}}
 
Линија 50 ⟶ 49:
 
== Спољашње везе ==
{{портал|Србија|Православље}}
* [http://www.aleksandrovac.co.rs/html/Manastiri.htm Руденица]
* [http://www.heritage.gov.rs/latinica/nepokretna_kulturna_dobra.php Републички завод за заштиту споменика културе - Београд]
{{* [http://www.heritage-db.org/eng/nkd/lista Непокретна културна добра}}]▼
* [http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/list.php Листа споменика]
 
__БЕЗСАДРЖАЈА__
{{DEFAULTSORT:Руденица, манастир}}
 
{{Манастири Епархије крушевачке}}
{{Портал|Србија}}
{{НКДС-нав}}▼
 
▲{{НКДС-нав}}
▲{{Непокретна културна добра}}
[[Категорија:Општина Александровац]]▼
[[Категорија:Манастири Епархије крушевачке]]
[[Категорија:Средњовековни манастири у Србији]]
[[Категорија:Споменици културе од великог значаја]]▼
[[Категорија:Непокретна културна добра]]
[[Категорија:Споменици културе Србије]]
▲[[Категорија:Споменици културе од великог значаја]]
▲[[Категорија:Општина Александровац]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Манастир_Руденица”