Прва убиства Срба отпочела су у селу [[ЂерманГерман]]у месту на тромеђи Кумановске, Кривопаланачке и Прешевске казе. Село је било патријаршијско, односно српско и четама ВМРО-а је било трн у оку, јер су се плашили да би од њега српске чете могле да направе базу за српске чете одакле би се угрозили канали комитских чета од Бугарске ка унутрашњости Турске. Дванаестог маја 1904. комите су напале кућу Јовче Спасића, оца сеоског српског учитеља Димитрија Јовановића. Сам Јовча није био код куће, па су комите ножевима искасапили његовог брата Китана, сина Стошу, снахе Аницу и Тодору, зета Каранфила док су му жену Миљу ранили ножевима са осам убода.<ref>Јанићије Поповић, ''Пламен'', Приштина 1930, 25.</ref>
Убиства су се наставила, и даље током лета. Једанаестог јула је Јордан Спасов у селу [[Татомир]]у убио сеоског првака Диму Спасића Пртеју због одбијања да село преведе у [[Бугарска егзархија|Бугарску егзархију]].
