Милутин Борисављевић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 27:
Пројектовао је [[Француско војно гробље]] у Београду 1930. године, које је потпуно обновљено [[2004]]. године.<ref>[http://www.danas.co.yu/20061113/hronika1.html Данас: „Трајно француско-српско пријатељство“], Приступљено 13. 4. 2013.</ref> Један од Борисављевићевих најзначајнијих радова је свакако [[кућа Флашар]] у [[улица Корнелија Станковића|улици Корнелија Станковића]] 16<ref>[http://www.buildmagazin.com/index.aspx?fld=tekstovi&ime=bm03info.htm -{buildmagazin.com}-], Приступљено 13. 4. 2013.</ref> Као објекат резиденцијалног типа (вила) одликују га прецизна израда детаља спољашњости, лакоћа перцептивности и хармоничан однос јасно пропорционалних делова и целине<ref>[http://www.glas-javnosti.co.rs/clanak/glas-javnosti-07-08-2007/novi-status-za-bisere-arhitekture Глас јавности: „Нови статус за бисере архитектуре“], Приступљено 13. 4. 2013.</ref>
[[File:Villa Raina.jpg|thumb|Вила "Рајна" породица Стевовић-Симић из Београда, Велинград, Бугарска]]
Посебно је интересантна његова активност у познатој термалној бањи [[Велинград|Велинграду]] у [[Родопи|Родопима]], ([[Бугарска]]), где је 1928. г. за рачун београдског индустријалца, Стојадина Стевовића (1888-1945)<ref>Борисављевић, Др Милутин "Архитектонски проблеми из монументалне, надгробне, црквене, јавне, приватне и индустријске архитектуре", изд. Геца Кон, Београд, 1931, стр. 71, илустрација бр. 69.</ref>, пројектовао "[[Вила Рајна|Вилу Рајну]]" а за потребе породица Стевовић и [[Василије Симић|Симић]]. Вила је изграђена исте године у духу тада преовлађујућег француског класицизма али са дискретним декоративним елементима у стилу [[Арт Деко|Арт Декоа]]. Данас је Вила "Рајна", у складу са прописима Републике Бугарске, заштићена као споменик културе од регионалног значаја.
У периоду после [[Први светски рат|Првог светског рата]] уследила је и интензивна градња на подручју Београда. То се одразило и на градњу [[Копитарева градина|Копитареве градине]]. Ово подручје насељавају припадници средње класе, а као аутори пројеката њихових кућа појављују се у то време познате београдске архитекте попут Милутина Борисављевића, [[Бранислав Којић|Бранислава Којића]] и [[Богдан Несторовић|Богдана Несторовића]].<ref>[http://www.kcb.org.yu/srpski/arhiva/00/bg_02.html Културни центар Београда], Приступљено 13. 4. 2013.</ref>
Ред 44:
* Љ. Милетић Абрамовић, „Милутин Борисављевић“, ГГБ XXXIII, Београд, 1986, стр. 63-87;
* И. Ковачић, „Прилог познавању архитектонског опуса М. Борисављевића – породична кућа и вила“, ''Наслеђе IV'', Београд, 2002, стр. 89-109.
* Борисављевић, Др Милан "Архитектонски проблеми из монументалне, надгробне, црквене, јавне, приватне и индустријске архитектуре", изд. Геца Кон, Београд, 1931, стр. 71, илустрација бр. 69.
* Борисављевић, Др Милан "Ce que l'architecture peut exprimer", in "La construction moderne", no.30,XXXIXème année, 1924, стр.27-29.
* Борисављевић, Др Милан "Неимар", часопис за архитекте, предузимаче и кућевласнике, Београд, 1930, стр. 1-12.
== Спољашње везе ==
| |||