Tekvondo — разлика између измена

Tekvondo je povezan sa svakodnevnim životima kroz aktivnosti, pokrete i promene. [http://taekwondo.wikia.com/wiki/Taekwondo_Philosophy Filozofija tekvonda] se najbolje razume treniranjem tekvonda.Principi tekvonda se mogu objasniti na više načina: “Sam Jae” (tri elementa), “Eum” (negativno ili tama) i “Yang” (pozitivno ili svetlost). “SamSem Jae”džej se odnosi na “Cheon” (nebo), “Ji” (zemlju) i “In” (čovek) i principima koji se tiču njih. U orjentalnim zemljama, prepoznaje se kao glavni princip za objašnjenje promena svega u svetu. “SamSem Jae”džej i promene “Eum”Eum i “Yang”Jang predstavljaju “Osam trigrama predviđanja” u “[[Ји ђингЂинг|Knjizi promena]]”. Princip “SamSem Jae”džej je istaknut u orjentalnim zemljama, a naročito u [[Кореја|Koreji]]. Ako razumete principe tekvonda, razumećete njegove veštine i njegove duhovne dubine. Principi “Eum”Eum i “Yang”Jang su takođe istaknuti u orjentalnim zemljama, kao glavni princip života. Prema njima sve ima svoju suprotnu stranu. Ovaj princip objašnjava različite oblike promena, koje dolaze od “[https://en.wikipedia.org/wiki/Taegeuk Taegeuk]” (jedinstvo suprotnosti), koji predstavlja konačnu tvrdnju da “Eum”Eum i “Yang”Jang čine jednu celinu. Ako shvatimo tekvondo po ovom principu, naći ćemo rešenje, i pored stalnog menjanja veština, naći ćemo izlaz iz bilo koje situacije. Razumevanjem ovih filozofskih principa tekvonda, možemo naći pravi način razumevanja i razvoja našeg života.

Tekvonodo sadrži razmišljanja koja su [[Han]] (Korejski) ljudi razvili kroz istoriju. Njegovu filozofiju je lako objasniti preko Hongik-InganIkan, Jaese-IhwaDžase Ihva, ili [https://enHvarangdo<ref name="<ref>Korejska borilačka veština razvijena 1960-tih godina.wikipedia.org</wiki/Hwa_Rang_Do Hwarangdo] ref>duha. Hongik-InganIkan i JaeseDžase-IhwaIhva nisu bili samo ideologije Tangun Chosun-oveČosunove fondacije, već temeljna razmišljanja Han naroda. Vremenom, ove ideje razvile su se u HwarangdoHvarangdo duh i tekvondo filozofiju danas.

„HongikHongik-Ingan“Ikan znači univerzalno blagostanje čovečanstva. To je bila ideja TangunonoveTangunove fondacije, koju je nasledila duša tekvonda. Lako je potvrđeno iz činjenice, da i sama reč tekvnondo znači suzbijanje borbe i postizanje mira. „JaeseDžase-Ihwa“Ihva znači da je svet obrazovan u skladu sa razumom neba. Tekvondo je princip, a ne samo jednostavan spoj pokreta. On je tradicionalna korjeska borilačka veština okarakterisana trojstvom tela, uma i životne energije. Prema tome, princip je razlog postojanja, i tako se odnosi na razum neba u JaseDžase-Ihwa-iIhve. Dakle, ljudska bića mogu da se školuju u skladu sa razumom neba kroz treniranje tekvonda na pravilan način. To je pravo značenje JaeseDžase-Ihwa-eIhve. Hongik-InganIkan i JaeseDžese-IhwaIhva se jasno pojavljuju u mitu korejske fondacije. Prema tome , „U ranom uzrastu, Hwan-WungHvan Vung, sin neba osnovao je naciju zvanu Baedal (staro ime Koreje). Tada je najavio svrhu nacionalne fondacije kao JaeseDžase-IhwaIhva (obrazuj u skladu sa razumom neba) i Hongik-InganIkan (univerzalno blagostanje čovečanstva)".

Istorija borilačkih veština u Koreji je vrlo duga. Najstariji dokazi su kipovi i slike pronađeni u [[grobnica|grobnici]] dinastije [[MuyongMjong ChongČong]] (oko [[3. vek p. n. e.|3. veka p. n. e.]]) koje prikazuju ratnike u borbenim pozama. U to doba, Koreja je bila podeljena na tri kraljevstva: [[Sila (kraljevstvo)|SilaŠila]], Kogurjo i Pekče. Sva tri kraljevstva su imala jake vojske (u Kogurju zvanih "Sonbae", u SiliŠili „huarang„hwarang") koje su izučavale veštinu nenaoružane borbe. U to vreme, veština se zvala huarang"hwa-rang-do" ili subak.

Subak se razvio u veštinu "taekkyon", koja se često koristila na vojnim demonstracijama, i na [[turnir]]ima na kojima su se ratnici mogli dokazati u međusobnom nadmetanju. To posebno dolazi do izražaja za vreme dinastije [[KoryoKorijo]] ([[918]]—[[1392]]. n. e.), koja ujedinjuje tri kraljevstva, i kada se takmičenja u taekkyonutaekjonu koriste u svrhu pronalaženja talentovanih novih vojnika ili čak imenovanju vojnika u [[oficir]]e. Kroz vekove, taekkyontaekjon razvija mnogo specifičnih nožnih tehnika. Za vreme dinastije [[Joseon]], [[konfučijanstvo]] zamenjuje [[budizam]] kao službena religija, i društvo postaje manje fokusirano na ratovanje i viši društveni slojevi počinju se više baviti poezijom i muzikom. Shodno tome, taekkyontaekjon postaje zanimacija nižih društvenih slojeva i preživljava kao narodna igra sve do početka [[20. vek|20. veka]].

Za vreme japanske okupacije Koreje, sve borilačke veštine su strogo zabranjene i taekkyontaekjon praktično izumire. Mnogo Korejanaca putuje u [[Japan]] na studije i tamo se upoznaje s [[karate]]om. Po završetku [[Drugi svetski rat|Drugog svetskog rata]] i japanske okupacije, vraćaju se u Koreju i otvaraju škole borilačkih veština.

Neke od poznatih škola iz ovog razdoblja su Chung Do Kwan, Oh Do Kwan i Jidokwan. Škole nisu bile povezane, a veština koju su podučavali (uglavnom varijacije [[Okinava|okinavanskog]] karatea) se nazivala raznim imenima: kong soo do, tang soo do, tae soo do itd. Kroz uticaj taekkyonataekjona, veština poprima mnoge specifične nožne tehnike, ali se još uvek podučava pod različitim imenima, s različitim formama, zvanjima koja nisu ujednačena itd.

U ranim danima korejskog poluostrva, postojalo je tri plemena, svako je uživalo u ratničkom takmičenju u borilačkim veštinama tokom sezonskog rituala. U to vreme, ljudi su učili tehnike kroz svoja iskustva, u borbama protiv zveri čiji su napadački i odbrambeni pokreti bili dobar predmet analize. Smatra se da su upravo to bili prvi koreni današnjeg tekvondo-a, čija su imena potekla od imena „[https://en.wikipedia.org/wiki/Subak Subak]“„Subak“, „Taekkyon“ itd.

U drugoj polovini drevnih vremena na korejskom poluostrvu, tri carstva su se borila za vođstvo. [https://en.wikipedia.org/wiki/Goguryeo Koguryo]Kogurijo, P[https://en.wikipedia.org/wiki/Baekje aekje]Pekče i [https://en.wikipedia.org/wiki/Shilla Shilla]Šila su se upustili u porast nacionalnih snaga sa istreniranim ratnicima. Stoga, korejska istorija govori o tome da je bilo vojnih ličnosti među poznatim i uglednim nacionalnim liderima tri kraljevstva, koja dokazuje vojnu težnju za vladajućom hijerarhijom. 

Kao rezultat toga mladi ratnici su bili organizovani, tako što su „Hawarangdo“ u ShillaŠila i „Chouisonin“ u KoguryoKogurijo, obojica usvojili treniranje borilačkih veština kao jedan od važnih predmeta za učenje. Poznata knjiga borilačkih vestina današnjice, pod nazivom „Muyedobo-Tongji“ u kojoj je napisano „Tekvondo je osnova borilačkih veština, koja omgućava izgradnju snage slobodnim korišćenjem šaka i stopala, i takođe treniranje ruku i nogu kao i tela za prilagođavanje svakoj kritičnoj situaciji“ što znači da je tekvondo već preovlađivao u tom dobu.

ShillaŠila carstvo je osnovano [[57. п. н. е.|57 godina pre nove ere]] na jugoistočnom delu Koreje, i KoguryoKogurijo osnovan [[37. п. н. е.|37 godina pre nove ere]] na severnom delu Koreje duž reke [[Јалу|YaluJalu]], oba carstva su ulagala velike napore u podizanju svoje dece kako bi stasala u jake ratnike zvane „hwarang“ i „sunbae“ odnosno, naravno sa tekvondo-omtekvondom kao glavnim predmetom fizičkog treninga.

====Tekvondo u Kogyrio-uKoguriju====

[https://en.wikipedia.org/wiki/Goguryeo Kaguryo]Kagurij je kraljevstvo u severnom delu Koreje, okruženo neprijateljskim Han (kineskim) plemenom na severu. Tako da je kraljevstvo, u tom periodu, organizovalo jak odbrambeni korpus zvani „Sunbae“ u pokušaju da održi vlast.

Prema naučnicima „sunbae“ je čovek koji poseduje vrlinu da ne ustukne od borbe i član je ratničkog korpusa. Kasnije, kako je opisano u staroj dinastiji [https://en.wikipedia.org/wiki/Joseon Chosun]Čosun, oslobadjali su ih od KoguryoKogurijo služenja: „Ljudi su se okupljali [[10. март|10. Marta]] svake godine na mestu rituala, gde su uživali u plesu sa mačevima, streljaštvu, TaekkyonTaekjon takmičenju i ostalog.“, što ukazuje da je [https://en.wikipedia.org/wiki/Taekkyeon Taekkyon]Taekjon bio jedan od popularnih rituala u vreme Koguryo-aKogurija.

Isto tako je rečeno da su „sunbae“ ratnici živeli u grupama, učili istoriju i književnu umetnost kod kuća, i izlazili da grade puteve i utvrđenja, za dobrobit zajednice, uvek stavljajući sebe u službu naroda. Zato je bilo prirodno da u vreme Koguryo-aKogurija prioritet bude na Taekkyon-uTaekjonu koji je bio osnovna borilačka veština, što dokazuje freska otkrivena u grobnici na teritoriji Koguryo-aKogurija. Slika na zidu Samsil groba prikazuje dva ratnika koji se bore „licem u lice“ u TaekkyonTaekjon stavu, a treća, na istom grobu, prikazuje scenu korejskog meča u rvanju ([https://en.wikipedia.org/wiki/Ssireum)<ref>Korejsko Ssireum])rvački stil, i tradicionalni korejski sport.</ref>, koja se jasno razlikuje od Taekkyon-aTaekjona. Iz freske TaekkyonTaekjon borbe može se predpostaviti da su sahranjeni u toj grobinici trenirali Taekkyon ili saučestvovali u plesu i borilačkim veštinama.

====Tekvondo u ShillaŠili====

Kraljevina ShillaŠila je osnovana na jugoistočnom delu korejskog poluostrva gde nije bilo neposrednih pretnji spolja, ali rađanjem PaekjePekče, kraljevstva na zapadnom krilu i početkom invazije sa KoguryoKogurijo severne teritorije, ShillaŠila je bila podstaknuta da se naoruža razvojem borilačkih veština.

U stvari „hwarangdo“ je tipičan primer ShillaŠila borilačkih veština koje su prihvatile „sunbae“ sistem iz Koguryo-aKogurija. Grupa mladih hwarnagdohvarnagdo je obučavana da poštuje roditelje, da budu odani ShillaŠila carstvu i posvećeni žrtvi za zajednicu da bi postali važne ličnosti u kraljevstvu.

Kako je zapisano o staroj dinastiji Chosun o životima hwarang-ahvaranga, članovi hwarangdohvarangdo: „Hwarang„Hvarang ratnici su birani od strane carstva kroz takmičenje, i nakon odabira oni su živeli u grupama, učili, vežbali subak, mačevanje i jahanje, i ponekad uživali u raznovrsnim igrama u zajednici, radeći na prvoj pomoći, izgradnji utvrđenja i puteva, i bili uvek spremni da žrtvuju svoje živote u vreme rata.

Hwarangs-iHvarangzi su posebno bili pod uticajem budističkih disciplina, kada su nastale bronzane statue Kumgang YoksaJoksa (čovek velike fizičke snage), trenutno izložene u KyongjuKjongju muzeju, jasno ukazuju da su borilačke veštine praktikovane u hramovima uz pokazivanje jakih muških mišica i borbenih stavova.

Poseban oblik pesnice prikazan na statui Kumang Yokse-aJoksea jasno podseća na „jungkwon“ (prava pesnica) u savremenom taekwono-utekvondu. Statua takođe pokazuje „pyon jumok“ (ravna pesnica) i pokret nogama koji se vide u današnjem tekvondo-utekvondu.

Primetno je da se u ShillaŠila epohi termin „subak“ (tehnika ruku) i „taekkyon“ pojavljuju zajedno, ukazuju da su obe, ručne i nožne tehnike korišćene u borilačkim veštinama kao što je prikazano u današnjem tekvondo-utekvondu.

====Sličnosti tekvonda u KogyrioKogurijo i ShillaŠila====

Kao veština TaekkyonTaekjon je popularizovan u Koguryo-uKoguriju, takođe prenet je i u ShillaŠila, sto opravdavaju sledeća gledišta:

#„[https://en.wikipedia.org/wiki/Hwarang Hwarang]“„Hwarang“ (ili sonrang) u Shilla-iŠili ima isto značenje kao i reč „sunbae“ u Koguryo-uKoguryiju i ukazuje na mladog ratnika u korpusu.

#Oba, Hwaranghvarang i sunbae, imaju istu organizaciju i hijerarhijske strukture.

#Istorijski, kao što su se sunbae u KoguryoKogurijo nadmetali u TaekkyonTaekjon igrama za vreme svojih nacionalnih igara, Hwarang-ziHvarangzi u ShillaŠila carstvu su takođe igrali TaekkyonTaekjon igre (subak, dokkyoni ili taekkyoni) na festivalima kao što su „palkwanhoe“ i „hankawi“, čime su sitemacki razvijane drevne borbene tehinke u taekkyon-utaekjonu (ili sonbae-u) kao osnova borilačkih veština do oko 200 godina pre nove ere. Od 4. veka Hwanag-ziHvanagzi su primenili taekkyontaekjon lekciju kao sistemsku borilačku veštinu u svojim kućnim učenjima, kako bi ih popularizovali među običnim ljudima. I to toliko da su njihove tehnike prikazane na zdinim slikama grobova starih ratnika. Isto tako je tačno da se TaekkyonTaekjon iz Shilla-eŠila dalje razvio u školu borilačkih veština sa podelom tehnika, tehnike golim rukama i tehnika stopala, što je prikazano drevnim budističkim skulpturama.

KoryoKorijo dinastija, koja je ujedinila korejsko poluostrvo posle ShillaŠila (od [[918]]-[[1392]] godine), razvija TaekkyonTaekjon više sistematski i uvodi ga kao obavezan predmet u ispitu za izbor vojnih kadeta.

Tehnike i moć Taekkyon-aTaekjona izrasle su u efikasno oružije, koje mogu čak i da ubiju. U vojsci, prema šablonu kolektivne vežbe zvane „obyong-subak-hui“ (5 igrača Taekkyon-a), je bila predstavljena kako bi se mogla koristiti u ratovima.

U ranim danima [https://enKorijo<ref>Korejska dinastija osnovana 918.wikipedia godine, koja je ujedinila tri kraljevstva.org</wiki/Koryo Koryo]ref> dinastije, sposobnosti borilačkih veština bile su jedini zahtev u pogledu kvalifikacija da se postane vojno lice, jer je carstvu bila potrebna nacionalna odbrana nakon osvajanja poluostrva. Običan vojnik koji je savladao tehnike Taekkyon-aTaekjona je unapređivan u generala, a mladi su pozivani na TaekkyonTaekjon takmičenja gde su birani najkvalifikovaniji da postanu vojni oficiri. Bilo je mnogo primera u kojima su mnogi mladi TaekkyonTaekjon borci, izabrani na takmičenjima, usavršili TaekkyonTaekjon što dokazuje da je tekvondo sport nastao u ovoj epohi. Iz vremena KoryoKorijo dinastije zapisano je: „na takmičenju u TaekkyonTaekjon tehnikama, Lee Yi-Min je udario stub kuće sa pesnicom desne ruke, tako da su se neki od rekvizita na krovu uzdrmali. Drugi TaekkyonTaekjon takmičar je svojom pesnicom probio zid od gline.“.

Kraljevi KoryoKorijo dinastije su bili posebno zainteresovani za „subakhui“ (TaekkyonTaekjon takmičenja) čineći ih obaveznim kursom vojne obuke. Stoga je subakhui takođe popularan za inspekcijske ture po selima.

Međutim, KoryoKorijo dinastija, u novijim godinama, ima na raspolaganju barut i nove vrste oružja tako da usporava svoju podršku razvoju borilačkih veština.

U moderna vremena Koreje, ChosunČosun<ref>Dinastija koja je trajala 5 vekova. Od jula 1392. godine do oktobra 1897. godine.</ref> dinastije ([[1392]]-[[1910]]) carske Koreje, i japanske kolonijalne vlasti do [[1945|1945.]] godine, tekvondo je česće nazivan „subakhui“ nego „Taekkyon“ i pretrpeo je gubitak zvanične podrške centralne vlade, i biva modernizovan kao oružije za nacionalnu odbranu, mada je i dalje bio popularan u ranom periodu dinastije ChosunČosun.

ChosunČosun dinastija je osnovana na ideologiji [[Конфучијанство|konfučionizma]], što je rezultiralo odbacivanjem budizma i davanjem većeg značaja knjizevnoj umetnosti nego borilačkim veštinama. Ipak u letopisu o ChosunČosun dinastiji, govori se o takmičenjima subakhuisubakui u lokalnoj zajednici, koja su kraljevi rado pratili u vreme praznika i na kojima su birani vojnici. Takođe je naređeno od strane ministarstva odbrane da treba zaposliti takmičara koji pobedi tri protivnika u subakhuisubakui. Međutim, kako je vlada napredovala, vladini zvaničnici su počeli da polažu više važnosti na borbu za moć nego na odbranu, zanemarujući tako promociju borilačkih veština.

Zatim, u vreme kralja JungjoDžungjoa, nakon invazije Japanaca na Koreju ([[1592|1592.]] godina) kraljevska vlada oživaljava jake mere odbrane jačanjem vojne obuke i uvođenjem prakse borilačkih veština. U ovom periodu bila je objavljena takozvana „[https://en.wikipedia.org/wiki/Muyedobotongji Muyedobo„Muyedobo-Tongji]“,Tongji“<ref>Obimna ilustrovana knjiga borilačkih veština.</ref>, knjiga borilačkih veština, čija četvrta glava, pod nazivom „tehnike ručne borbe“ sadrži ilustraciju od 38 pokreta koji ne mogu da se porede sa današnjim tekvondo poomsae-ompomsaeom i osnovnim pokretima, koji su modernizovani putem naučih studija.

Čak i pod japanskom kolonijalnom vlašću, neki poznati korejski pisci, kao što su ShinŠin ChaoČao-Ho i ChoiČoi Nam-SunSan, pominju tekvondo, rekavši: „Prisustvo subak-asubaka preovladava u Seulu došavši od sunbae u KoguryoKorijo dinastiju“, i „subak je kao današnji TaekkyonTaekjon koji je prvobitno praktikovan kao borilačka veština, ali se sada uglavnom igra kao dečija igra“.

Međutim, japanska kolonijalna vlast je zabranila sve vrste tradicionalnih, folklornih igara, uključijući i TaekkyonTaekjon, u periodu porobljavanja korejskog naroda. Borilačku veštinu TaekkyonTaekjon (tekvondo) su tajno prenosili samo majstori veština, do oslobođenja zemlje [[1945.]] godine. [https://en.wikipedia.org/wiki/Song_Deok-gi Song Duk-Ki], jedan od majstora svedoči da je njegov gospodar Im Ho razvio odlične sposobnosti Taekkyon-aTaekjona, „preskačući zidove i trčeći kroz šumu kao tigar“.

U to vreme, primenjivano je 14 vrsta tehnika i to 5 vrsta udaraca nogom, 4 tehnike udaraca rukama, 3 šablona guranja petom na dole, 1 šablon udarca iz okreta i 1 tehnika obaranjem celog tela. Takođe se spominje termin „poom“ što označava stav „licem u lice“ na početku borbe. Majstori Taekkyon-aTaekjona su bili pod stalnim pritiskom i pretnjom zatvora, što je možda i doprinelo da TaekkyonTaekjon postane popularan.

Nakon oslobađanja Koreje od japanske kolonijalne vladavine posle [[Други светски рат|Drugog svetskog rata]], ljudi su se počeli osamostaljivati i tradicionalne igre nastavljaju svoju popularnost. Song Duk-Ki cećveć pomenuti majstor Taekkyon-aTaekjona, demonstrirao je borilačke veštine pred prvim predsednikom Republike Koreje [https://en.wikipedia.org/wiki/Syngman_RheeSingman Syngman Rhee]Rijem, povodom njegovog rođendana, gde je jasno napravio razliku tekvondo-atekvonda od japanskog karate-a kojeg su uveli japanski vladari.

Posle toga, sledi nominacija tekvondo-atekvonda kao nacionalne borialčke veštine [[1971.]] godine, sadašnji Kukkiwon (<ref>Svetsko sedište tekvondo-atekvonda i kuća Svetske tekvondo akademije).</ref> je osnovan [[1972.]] godine da bi se koristio kako kao centralni štab tako i kao sedište različitih tekvondo takmičenja.

Godinu dana kasnije, [[1973.]] godine, osnovana je [https://en.wikipedia.org/wiki/World_Taekwondo_Federation Svetska Tekvondo Federacija], iste godine je održano svetsko prvenstvo u tekvondo-u.

Godine [[1984.]] tekvondo je zvanično prihvaćen u azijske igre, [[1975.]] godine je prihvaćen kao zvanični sport u [[Сједињене Америчке Државе|Sjedinjenim Američkim Državama]], i priznat od strane Opšteg udruženja međunarodnih sportskih federacija (GAISF-General Association of Intternational Sports Federations), kasnije preimenovane u SportAccord, zatim [[1976.]] godine je prihvaćen kao zvanični sportski događaj od strane Saveta za vojni sport (CISM-Council of Military Sports) i od Međunarodne univerzitetske sportske generacije (FISU-Federation Internattional Sport University) u [[1986.]] godini. Svetska tekvondo federacija (WTF) postaje priznata od strane međunarodnog olimpijskog komiteta [[1980.]] godine, kada i tekvondo postaje olimpijski sport. Zatim je tekvondo usvojen kao zvaničan sport na Svedskim igrama [[1981.]] godine, na Sveafričkim igrama [[1983.]] godine i Panameričkim igrama [[1986.]] godine.

[https://en.wikipedia.org/wiki/Hyeong#Kukkiwon.2FWTF_Pumsae Forma] je borba protiv zamišljenog protivnika, koja se sastoji od 16-30 pokreta. Pokreti se sastoje od određenih udaraca i blokada rukom i nogom. Učenje formi je pravi temelj svake borilačke veštine pa tako i tekvondoa. Forme pomažu u usavršavanju kretanja i tehnike. Forme se još nazivaju poomsae ili hjong.

ITF sadrži 24 forme, po jednu za svaki sat u danu, a razradio ih je general ChoiČoi, Hong Hi, osnivač veštine ITF Tekvon-do. Ove su forme starije od forma kukkiwonkukikvon i još uvek su vrlo popularne i izvan ITF-a.

Svaki poom u poomsae je nasleđen iz duge istorije od oko 5000 godina, kao konačan proizvod naučne tehnike formulisan na osnovu tradicionalnog narodnog duha i praktičnih eksperimenata. Sa tehničke tačke gledišta, sama poomsae je tekvondo, a osnovni pokreti nisu ništa više do aktivnosti da se stigne do poomsae. KyorugiKijorugi je praktična primena poomsae, i tekvondo duh se ne ispoljava na apstraktan način, nego kroz akcije poomsae. Poomsae je stil ponašanja koji se izražava kroz direktno ili indirektno mentalno i fizičko poboljšanje, isto kao i principe odbrane i napada, kao rezultata razvoja tekvondo duha i tehnike.

Poomsae je niz pokreta, napadačkih i odbrambenih tehnika koje se mogu vežbati i obučavati, čak i bez prisustva instruktora, u skladu sa ustaljenim šablonima. Stoga, poomsae je zaslužan, po svojoj praksi, da bi početnik povećao KyorugiKijorugi tehnike, i primenjene tehnike uključujući i posebene tehnike koje se teško mogu uvežbati treniranjem svakog pojedinačnog pokreta odvojeno.

Tekvondo je učestvovao [[1988|1988.]] godine na olmpijskim igrama u [[Сеул|Seulu]] i [[1992.]] godine u [[Барселона|Barseloni]] na olimpijskim igrama kao demonstrativni sport. 04. 09. 1994. na 103. sednici Međunarodni olimpijski komitet, u [[Париз|Parizu]], uključuje tekvondo [[2000.]] godine na olimpijskim igrama u [[Сиднеј|Sidneju]], kao zvaničan sport. [[4. септембар|4. septembar]] je proglašen svedskim danom tekvondo-a od strane WTF)

: do 80kg

: preko 80kg