''Дивља мисао'' не говори само о “примитивним” мислима, категорији коју су дефинисали претходни антрополози, него и о облицима мисли који су заједнички свим живим бићима. Прва половина књига заснива се на Леви-Стросовој теорији културе и мисли, док друга половина проширује исказ у теорију историје и друштвеним променама. Овај каснији део књиге увео је Леви-Строса у оштру дебату са [[Жан Пол Сартр]] о природи људске слободе. Са једне стране, Сартрова филозофија [[Egzistencijalizam|егзистенције]] смешта га у позицију у којој су људска бића била слободна да се понашају како су желела. Са друге стране, Сартре је био [[Левица|левичар]] који је био одан идејема као што је та да су поједници били ограничени идеологијама које су им наметнули моћници. Леви-Строс је представио своју структуралистичку идеју делатности у супротности Сартровој. Одјек ове расправе између структурализма и егзистенцијализма инспирисала је радове младих аутора као сто је [[Пјер Бурдје]].
Сада, светска позната личност, Леви-Строс је током друге половине 1960их година радио на књизи која представља врхунац у његовој каријери, а то је четворотомна студија ''МитологикеМитологика''. У њој, он прати један једини мит са врха Јужне Америке и све његове варијације од групе до групе кроз централну Америку и напослетку у [[Арктички круг|Арктичком кругу]] и тако прати културну еволуцију тог мита са једног краја западне хемисфере до друге. Он остварује ово на типичан структуралистички начин, тако што испитујуе основну структуру веза између елемената приче пре него да се фокусира на сам садржај приче. Док је ''PenséeДивљи Sauvageум'' описивала Леви-Стросову свеобухватну теорију, ''МитологикМитологика'' је продужени, четворотомни пример анализе. Богата детаљима и екстремно дуга, она има мању читалачку публику од много краће и много приступачније ''PenséeДивљи Sauvageум'', упркос позицији Леви-Стросовог најзначајнијег дела.
Леви-Строс је коначно завршио ''МитологикеМитологику'' 1971.године. 14. Маја 1973. године изабран је за члана Француске академије, што је највеће француско признање за писца. Био је члан других важних светских [[академија]], укључујући Америчку академију уметности и књижевности. 1956. године постао је страни члан Краљевске Холандске академије наука и уметности. Добио је Еразмову награду 1973. године, ''Meister Eckhart Prize'' за филозофију 2003. године и неколико почасних доктората са универзитета као што су [[Универзитет у Оксфорду|Oксфорд]], [[Универзитет Харвард|Харвард]], [[Јејл (универзитет)|Јејл]] and [[Универзитет Колумбија|Колумбија]]. Такође је примио [[Национални орден Легије части]], ''Commandeur de l'ordre national du Mérite'', и ''Commandeur des Arts et des Lettres''. 2005. године примио је XVII Premi Internacional Catalunya. После пензионисања, наставио је да објављује повремено размишљања о уметности, музици, филозофији и поезији.
