Руковети — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 24:
Песме три мелодије које сачињавају ову руковет су: „''Осу се небо звездама''“, „''Смиљ Смиљана''“ и „''Јесам ли ти, Јелане''“. За њима следи [[баритон]]ски соло „''Маро Ресавкињо''“. Руковет се завршава духовитом песмом „''У Будиму граду''“.
Осу се небо узвездама,
Звездане дане, мој мио брале!
И равно поље овцама,
Звездама нема Данице,
Звездане дане, мој мио брале!
Овцама нема чобана.
На први поглед, већ нам метрички тип овог осмерца привлачи пажњу. Интересантно је то што се овде јавља строфичан облик од 3 стиха, ако узмемо упев као други стих; врло ретка појава у нашем лирском фолклору.
Мелодија се истиче мекоћом молске квинте, с које се спушта на други ступањ; још је карактеристичнија мелодија упева од 4 тона. Хармонијски, Мокрањац овде врло успешно слика бескрајан мир идиличне слике, да би, прекинувши, узео само први стих новог елемента:
Смиљ - Смиљана покрај воде смиље брала.
Тим кратким дванаестотактним интермецом композитор пружа благ ритмички контраст уводу, да би припремио трећи став, који ће се доста изразити широм интерпретацијом текста:
Јесам ли ти, Јелане,
Говорио, дивна Јело,
да не растеш, Јелане,
покрај друма, дивна Јело,
где пролазе, Јелане,
четовође, дивна Јело,
и проводе, Јелане,
своје чете, дивна Јело!
Понекад је инстинкт умео да повуче Мокрањца у чисту инструменталну концепцију, тако да би овај одељак у моцартовској форми с почетка звучао као комбинација рога и фагота, затим обое, кларинета и фагота, код не прихвате Tutti, наравно све mutatis mutandis, у релативним регистрима и логичној апликацији.
Принцип контраста појачава првенствено ритмом, па звучном бојом. Претпоследњи мотив је сведен опет само на 2 почетна стиха:
Маро, Ресавкињо,
Је си л’ вид’ла, Маро, ресавске јунаке?
Ову мелодију мокрањац поверава соло баритону, кога подржава четворогласни мешовити хор потпуо упрошћеном хармонијом на доминанти и тоници припева „ој!“. Тешко је простије замислити једноставнију звучну слику а толико стилски чисту.
И за крај ове руковети , Мокрањац нам је приредио велико финале:
У Будиму граду чудно чудо кажу,
Хм, хм, је л’ истина, чудно чудо кажу!
Миш посеја проју по јежеву пољу,
Хм, хм, је л’ истина по јежеву пољу!
Нарасла је проја мишу до колена,
Хм, хм, је л’ истина, мишу до колена!
Мишу до колена, жаби до рамена,
Хм, хм, је л’ истина, жаби до рамена.
== Трећа руковет, ''Из моје домовине'' (1888) ==
| |||