Спомен-парк Јајинци — разлика између измена

нема резимеа измене
Одмах након уласка немачких окупационих трупа у Београд, 12. априла 1941. године, почеле су репресалије над становништвом. Уведена је пракса сталног држања таоца и претњи њиховим стрељањем ако се на било који начин пружи отпор окупатору. Оснивање логора Топовске шупе<ref name="zavod">Документација Завода за заштиту споменика културе града Београда, Места страдања жртава фашистичког терора на подручју града Београда, април 2008.</ref> на Аутокоманди, на [[Бањица|Бањици]] у касарни 18. пешадијског пука, логора Сајмиште<ref name="zavod" /> у објектима бившег комплекса сајма на левој обали Саве и Милишића циглани на Звездари на сасвим посебан начин обележили су судбину Београда. Била је то једина престоница у окупираној Европи на чијем су урбаном тлу формирани концентрациони логори.
 
Егзекуције, организоване и спроведене од стране немачких окупационих снага, трајале су свакодневно од 15. јула 1941. до краја 1943. године. Ликвидације таоца и заточеника вршене су на више локација у Београду и његовој околини: [[Бежанијска коса]], [[Јеврејско гробље]], [[Бубањ потокПоток]], Централно гробље, [[Маринкова бара]], село Јабука, Скела, Мали Пожаревац, Раља.
 
== Стрелиште ==
13

измена