Спомен-парк Јајинци — разлика између измена

нема резимеа измене
Слике глади, гасних комора, крематоријума, масовних егзекуција, живих лешева као последица „научних експеримената, били су стварност у којој су живели и умирали милиони Европљана. Понижени, у болу и патњи, били су лишени елементарног статуса људског бића и сведени на појаву, број, статистички податак, у најбољем случају радну снагу корисну и потребну само до границе физичке моћи. У ову слику колективне патње, од 1941. до 1944. године укључено је становништво Србије и Београда преко читавог система затвора, логора и стратишта.
 
Одмах након уласка немачких окупационих трупа у Београд, 12. априла 1941. године, почеле су репресалије над становништвом. Уведена је пракса сталног држања таоца и претњи њиховим стрељањем ако се на било који начин пружи отпор окупатору. Оснивање логора Топовске шупе<ref name="zavod">Документација Завода за заштиту споменика културе града Београда, Места страдања жртава фашистичког терора на подручју града Београда, април 2008.</ref> на Аутокоманди, на [[Бањица|Бањици]] у касарни 18. пешадијског пука, [[Логор Сајмиште|логора Сајмиште]]<ref name="zavod" /> у објектима бившег комплекса сајма на левој обали Саве и Милишића циглани на Звездари на сасвим посебан начин обележили су судбину Београда. Била је то једина престоница у окупираној Европи на чијем су урбаном тлу формирани концентрациони логори.
 
Егзекуције, организоване и спроведене од стране немачких окупационих снага, трајале су свакодневно од 15. јула 1941. до краја 1943. године. Ликвидације таоца и заточеника вршене су на више локација у Београду и његовој околини: [[Бежанијска коса]], [[Јеврејско гробље]], [[Бубањ Поток]], Централно гробље, [[Маринкова бара]], село Јабука, Скела, Мали Пожаревац, Раља.
 
== Стрелиште ==
13

измена