Мохачка битка — разлика између измена

нема резимеа измене
м (Разне исправке)
 
== Позадина ==
[[Датотека:MohačMohácsi bojniTörténelmi rasporedEmlékpark 12.JPGjpg|мини|лево|200п|Бојни распоред уочи битке.]]
Мађари су се дуго супротстављали отоманском ширењу у [[југоисточна Европа|југоисточној Европи]]. Женидба Лајоша II са [[Марија од Угарске|Маријом од Аустрије]] [[1522]]. је привукло краљевство ближе [[Хабзбурзи]]ма и Турци су видели потребу да разбију овај савез. Након што је Лајош одбио понуду за мир, Турци су одлучили да користе војну моћ. Јуна 1526, отоманска експедиција је кренула у напад преко [[Дунав]]а.
 
== Битка ==
[[Датотека:Mohač - ulaz.JPG|мини|лево|200п|Улаз у спомен парк код града Мохача.]]
[[Датотека:MohačI -Szulejmán sultanMohács SuljemanTörténelmi Emlékpark.JPGjpg|мини|лево|200п|Султан Сулејман, вођа османске војске.]]
Угарске снаге су изабрале место за битку, отворену али неравну пољану која води до Дунава, уз неколико мочварних делова. Турцима је било дозвољено да напредују скоро без отпора. Док је Лајош чекао у [[Будим]]у, Турци су опколили неколико градова и прешли [[Сава|Саву]] и [[Драва|Драву]]. Лајош је скупио око 26.000<ref name=Stavrianos/><ref name=Nicolle/> а отоманска војска је бројала око 50.000<ref name=Molnár>Molnár, Miklós, ''A Concise History of Hungary'', Cambridge University Press. (2001). стр. 85. "We know fairly accurately that his army, though numerically superior, was not more than double the size of the Hungarian army: 50.000 men against 25,000…"</ref> до 65.000 војника.<ref name=Stavrianos/> војника. Угарска војска се постројила како би искористила предност терена и надала се да ће сломити отоманску војску на делове.
 
 
== Последице ==
[[Датотека:MohačMohácsi spomenTörténelmi parkEmlékpark 5.JPGjpg|мини|лево|300п|Споменик палима у Мохачкој бици.]]
Победа није дала Турцима сигурност коју су желели. Битка је означила крај краљевине Угарске, али су се турске снаге повукле у септембру и за територију се борио Хабзбург [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанд I]], надвојвода Аустрије, Лајошев шурак и наследник према споразуму са краљем [[Владислав II Јагело|Ладиславом]]. Док је Аустрија доминирала у северној трећини земље и деловима данашње [[Хрватска|Хрватске]], Турци су добили југозападну Угарску и врховну власт над вазалном [[Трансилванија|Трансилванијом]]. Ове територије користили су да нападају независне угарске племиће на истоку и аустријске поседе на северозападу, започињући [[Опсада Беча (1529)|опсаду Беча]].
 
 
== „Црна чорба“ ==
[[Датотека:MohačMohacs -Historical kraljMonument Lajoš II01.JPG|лево|мини|200п|Мађарски краљ Лајош -{II}-, тек 20 година стар, постао је жртва нарасле реке Целе ({{јез-мађ|Csele}}) приликом бежања са попришта битке.]]
За Мађаре је пораз код Мохача доживљен као код Срба [[Косовска битка|бој на Косову]]. После битке, група мађарских [[парламентарац]]а је ишла да потпише [[мир]] са Турцима. Као парламентарци били су културно примљени у главном турском [[шатор]]у. Наравно, услови које су као побеђена страна морали да прихвате, били су понижавајући. На крају су били послужени и црном [[кафа|кафом]]. Мађари, који дотле нису никада видели, ни пробали црну кафу, сматрали су то додатним понижењем, па су по повратку у свој логор рекли „... и на крају као врхунац понижења смо морали да попијемо црну чорбу!“