Клод Леви-Строс — разлика између измена

'''Клод Леви-Строс''', или по енглеском изговору '''Клод Леви-Страус''' ({{јез-фр|Claude Lévi-Strauss}}; [[Брисел]], [[28. новембар]] [[1908]]. — [[Париз]], [[30. октобар]] [[2009]]), био је [[Француска|француски]] [[антропологија|антрополог]] и [[етнологија|етнолог]], чији је рад био кључан у развоју [[Структурализам|структурализма]] и [[Структурализам|структуралне]] [[Антропологија|антропологије]]. Он је држао социјалну антропологију на [[Collège de France|College de France]] између 1959. и 1982. године и био је изабран за члана [[Француска академија|Француске академије]] 1973. Добитник је бројних награда од универзитета и институција широм света, и уз [[Џејмс Џорџ Фрејзер|Џејмс Џорџ Фрејзера]] и [[Франц Боас|Франца Боаса]] назива се оцем модерне антропологије.

 

 

Леви-Строс је проширио поље антропологије, увео је нове концепте проучавања културних образаца, понашања, мишљења, посебно митова у примитивним и модерним друштвима. По струци је био етнолог, а себе је сматрао антроплогом, односно социјалним антропологом. Полазио је од претпоставке да су многи културни обрасци — као они који се могу наћи у митовима и језику заправо укорењени у базичним структурама свести.

 

Клод Леви-Строс је добитник многих награда и признања, на пример, постао је члан Француске академије наука (то је највеће признање у Француској), члан је Светке академије науке и уметности, укључујући Америчку академију за уметност и књижевност. Такође је добио признање Меистер-Ецкхарт-Призе из области филозофије. Добио је неколико доктората са Оксфорд-а, Харвард-а, и Колумбиа Универзитета. Године 2008. постао је први члан Француске академије који је напунио 100 година.

 

== Биографија ==

Пар је живео и обављао свој антрополошки посао у Бразилу од 1935. до 1939. године. Током тог времена, док је он био гостујући професор социологије, Леви-Строс је преузео његов једини [[Етнографија|етнографски]] теренски рад. Он је пратио и Дину, обученог етнографа у њеном сопственом праву која је такође била гостујући професор на Универзитету у Сао Паулу, где су спровели истраживање у [[Мато Гросо]] и Амазонској прашуми. Прво су истраживали Гуаyцурü и [[Бороро]] Индијска племена, остајући међу њима на неколико дана. 1938. године вратили су се због друге експедиције, дуже од годину дана како би истраживали [[Намбиквара]] и [[Тупи-Кавахиб]] друштво. У то време његова жена је патила од инфекције ока која ју је спречила да заврши студије, које је он закључио. Ово искуство је учврстило његов професионални идентитет као [[антрополог]]. [[Едмунд Лич]] сугерише, из Леви-Стросевог личног извештаја из ''Tristes Tropiques'', да није могао провести више од неколико недеља на било ком месту и да није био у могућности да лако прича са било којим од својих информатора на њиховом матерњем језику, што није карактеристично за антрополошко истраживачке методе партиципативне интеракције са темама да се добије пуно разумевање културе.

 

 

=== Протеривање ===

Теза ''Основне структуре сродства'' је објављена следеће године и убрзо је сматрана једним од најважнијих радова у антороплогији о [[Сродство|сродству]]. [[Симон де Бовоар]] је размотрио са одобравањем и видео је као важну изјаву о позицији жена у не-западним културама. Елементарне структуре, чији наслов потиче од [[Емил Диркем|Диркемовог]] познатог дела ''Основне форме религиозног живота'' преиспитале су како људи организују своје породице испитујући логичке структуре које леже у основи веза, а не њихов садржај. Док су британски анторополози као што је [[Алфред Ретклиф-Браун]] тврдили да је сродство било засновао на потицању од заједничких предака, Леви–Строс је тврдио да је сродство засновано на родбинству између две породице које су формиране када се жена из једне групе удала за мушкарца из друге.

 

 

Док је Леви-Строс био добро познат у академским круговима, постао је и један од најпознатијих француских интелектуалаца, 1955. године када је у Паризу Плон објавио ''Tristes Tropiques''. У суштини, ова књига је мемоар који садржи детаље из времена када је био протеран из Француске током 1930их година и о његовим путовањима. Леви-Строс је изврсно комбиновао прелепу прозу, блиставу филозофску медитацију и [[Етнографија|етнографске]] анализе народа из Амазоније да би створио ремек дело. Организатори који додељују награду ''Prix Goncourt'', на пример, жалили су што не могу да доделе награду Леви-Стросу због тога што је ''Tristes Tropiques'' документарна литература.

Леви-Строс је 1959.године именован за председавајућег на Социјалној антроплогији на ''College de France''. Отприлике у исто време, објавио је ''Структуралну антропологију'', колекцију есеја који су пружили примере и програмске изјаве о структурализму. У исто време када је постављао основе за интелектуални програм, започео је серију оснивања како би установио антропологију као дисциплину у Француској, укључујући и Лабораторију социјалне антропологије у којој су нови студенти могли да уче и нови журнал ''l'Homme'' да објављује резултате истраживања.

 

 

''Дивља мисао'' не говори само о “примитивним” мислима, категорији коју су дефинисали претходни антрополози, него и о облицима мисли који су заједнички свим живим бићима. Прва половина књига заснива се на Леви-Стросовој теорији културе и мисли, док друга половина проширује исказ у теорију историје и друштвеним променама. Овај каснији део књиге увео је Леви-Строса у оштру дебату са [[Жан Пол Сартр]] о природи људске слободе. Са једне стране, Сартрова филозофија [[Egzistencijalizam|егзистенције]] смешта га у позицију у којој су људска бића била слободна да се понашају како су желела. Са друге стране, Сартре је био [[Левица|левичар]] који је био одан идејема као што је та да су поједници били ограничени идеологијама које су им наметнули моћници. Леви-Строс је представио своју структуралистичку идеју делатности у супротности Сартровој. Одјек ове расправе између структурализма и егзистенцијализма инспирисала је радове младих аутора као сто је [[Пјер Бурдје]].

Сада, светска позната личност, Леви-Строс је током друге половине 1960их година радио на књизи која представља врхунац у његовој каријери, а то је четворотомна студија ''Митологика''. У њој, он прати један једини мит са врха Јужне Америке и све његове варијације од групе до групе кроз централну Америку и напослетку у [[Арктички круг|Арктичком кругу]] и тако прати културну еволуцију тог мита са једног краја западне хемисфере до друге. Он остварује ово на типичан структуралистички начин, тако што испитујуе основну структуру веза између елемената приче пре него да се фокусира на сам садржај приче. Док је ''Дивљи ум'' описивала Леви-Стросову свеобухватну теорију, ''Митологика'' је продужени, четворотомни пример анализе. Богата детаљима и екстремно дуга, она има мању читалачку публику од много краће и много приступачније ''Дивљи ум'', упркос позицији Леви-Стросовог најзначајнијег дела.

 

Леви-Строс је коначно завршио ''Митологику'' 1971.године. 14. Маја 1973. године изабран је за члана Француске академије, што је највеће француско признање за писца. Био је члан других важних светских [[академија]], укључујући Америчку академију уметности и књижевности. 1956. године постао је страни члан Краљевске Холандске академије наука и уметности. Добио је Еразмову награду 1973. године, ''Meister Eckhart Prize'' за филозофију 2003. године и неколико почасних доктората са универзитета као што су [[Универзитет у Оксфорду|Oксфорд]], [[Универзитет Харвард|Харвард]], [[Јејл (универзитет)|Јејл]] and [[Универзитет Колумбија|Колумбија]]. Такође је примио [[Национални орден Легије части]], ''Commandeur de l'ordre national du Mérite'', и ''Commandeur des Arts et des Lettres''. 2005. године примио је XVII Premi Internacional Catalunya. После пензионисања, наставио је да објављује повремено размишљања о уметности, музици, филозофији и поезији.

 

2008. године је постао први члан Француске академије који је доживео стоту годину и један од првих живих аутора чији су радови били објављени у библиотеци De la Pléiade. После смрти [[Морис Друон|Морис Друона]] 14. апила 2009. године постао је декан Академије, као њен најдужи члан.

 

 

== Теорије==

Али, Леви-Строс је ову врсту рада сматрао „само на изглед аналитичком“. То доводи до слике коју је много теже разумети него оригиналне податке и базирана је на произвољним апстракцијама (научно, очеви јесу старији од синова). Осим тога, то не објашњава ишта. Објашњење које нуди је [[Таутологија|таутолошко]] – старост је од кључне важности, стога старост објашњава однос. И то не нуди могућност закључивања порекла структуре.

 

 

Исправно или неисправно, ово решење приказује квалитете структуралног мишљења. Леви-Строс повремени говори о посматрању културе као производа аксиома и последица које то доноси или фонемских разлика које их праве; он је забринут за објективне податке истраживања. Он примећује да је логички могуће за различите атоме структуре сродства постојање – сестре, сестриног брата, братовљеве жене, кћерке – али у стварности, не постоје примери веза које могу бити изведени из овог груписања. Аустралијски антрополог Аугустус Елкин, који је инсистирао на четворо системском брачном систему, указао је на проблем са овим становиштем. Леви-Стросов атом структуре сродства одговара родбини у крвом сродству. Постоји велика разлика између две ситуације, у томе да структура сродства која укључује родбинске везе, дозвољава грађење система које може да пружи хиљаде људи. Леви-Строс је такође развио концепт „друштва куће“ да опише друштва где је домаћинство много важније него порекло групе или рода.

Леви-Строс је предложио да универзални закони морају владати митском мишљу и решити овај наизглед парадокс, који производи сличне митове у различитим културама. Сваки мит може изгледати јединствено, али он је предложио да је то само један посебан пример универзалног закона људске мисли. Проучавајући мит, Леви-Строс „покушава да сведе очигледну произвољност података у неки ред, и да постигне ниво на којем ће нека врста нужности постати очигледна, у основи илузије слободе“. Лори предлаже Леви-Стросу, 'делатности уграђене у митовима о животињама, пружају могућности да окрену колективне проблеме класификације и хијерархије, правећи границе између унутрашњости и спољашњости, закона и његових изузетака, оних којима припада и о онима којима не'.

 

 

1. елемената који се противе или противрече једни другима

2. и осталим елементима, који учествују у „посредовању“ или решавању тих проблема.

 

 

1. варалица има противречну и непредвидиву личност;

2. варалица је скоро увек [[гавран]] или [[којот]]

 

 

Уједињењем особина биљоједа и особина звери, гавран и којот некако измирују биљоједе и звери: другим речима, они посредују супротности између биљоједа и звери. Као што смо видели, ова супротност је аналогна супротности између живота и смрти. Дакле, гавран и којот коначно посредују супротност између живота и смрти. Овим, Леви-Строс објашњава зашто гавран и којот имају противречну личност када се појаве као митске варалице:

Многи антрополози су критиковали Леви-Стросову теорију о пореклу Варалице. [[Стенли Дајмонд]] примећује да док световни цивилизовани често разматрају концепте живота и смрти као поларне, примитивне културе често их виде „као аспекте јединог услова, услова постојања“. Дајмонд даје примедбу да Леви-Строс није стигао до закључка индуктивним закључивањем, већ једноставно радећи уназад од доказа до „''а priori'' посредованих концепата живота и смрти“, до којих је он дошао претпоставком о неопходности напретка од „живота“ преко „пољопривреде“ до „биљоједа“, и од „смрти“ преко „борби“ до „звери“. Којот је добро познат да лови скупљајући успут остатке, а гавран је познат такође по томе што се понаша као звер, за разлику од Леви-Стросове идеје. Ни та идеја не објашњава зашто се сакупљач лешина као што је медвед никада не би појавио као Варалица. Дајмонд такође даје примедбу „Варалица звана „гавран“ или „којот“ коју Леви-Строс објашњава може доћи са већом привредом у основи, можемо рећи, вештина животиња подразумевала је, њихову свеприсутност, неухватљивост, капацитет да направе штету, њихов неприпитомљен одраз сигуних људских особина. Коначно, Леви-Стросова анализа се не појављује као способна да објасни зашто представљања Варалица у другим областима света користе употребу животиња као што су паук и богомољка.