Generisanje slučajnih brojeva — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 15:
== Praktične primene i upotrebe ==
Generatori slučajnih brojeva imaju primene u [[Коцкање|kockanju]], statističkom uzimanju primeraka, [[Рачунарска симулација|računarskoj simulaciji]], [[Криптографија|kriptografiji]], kompletno stohastičkom dizajnu, i drugim oblastima gde je poželjno stvarati nepredvidiv rezultat. Generalno, u primenama gde je nepredvidjlivost glavna, kao
Generatori slučajnih brojeva su vrlo korisni pri razvijanju simulacija [[Монте Карло метода|Monte Karlo metoda]], jer je [[Дебаговање|debagovanje]] olakšano mogućnošću da se stvaraju isti nizovi slučajnih brojeva počevši od istog ''slučajnog semena'' ({{jez-en|random seed}}). Takođe se koriste u [[Криптографија|kriptografiji]] - dok god je ''seme'' tajna. Pošiljalac i primalac mogu da generišu isti skup brojeva
Generisanje pseudo slučajnih brojeva je bitan i čest zadatak u programiranju. Dok kriptografija i određeni numerički algoritmi zahtevaju veoma visok stepen pseudo slučajnosti, mnoge druge operacije zahtevaju samo skromnu količinu nepredvidljivosti. Neki prosti primer bi mogao biti prikazivanje korisniku „Slučajni citat dana”, ili određivanje kojim putem bi se kompjuterski kontrolisan neprijatelj kretao u video igri. Slabiji oblici slučajnosti se koriste u [[Heš funkcija|heš algoritmima]] i u pravljenju amortizovanih [[Алгоритми претраживања|pretraga]] i [[Алгоритми за сортирање|algoritama za sortiranje]].
| |||