Изложбени простор Официрског дома у Нишу — разлика између измена

(→‎Спољашње везе: https://tools.wmflabs.org/wiwosm/osm-on-ol/commons-on-osm.php?zoom=16&lat=043.323642&lon=0021.898053)
Тако је било све до 1903. године када је објекат откупила [[Команда града]] и претворила га у Официрски дом (дом војних старешина, [[официр]]а и [[подофицир]]а), који је функционисао све до почетка [[Други светски рат|Другог светског рата]] 1941. године.
 
Објекат Официрског дома био је и место најзначајнијих политичких и скупштинских догађаја [[Србија|Србије]]. Од многобројних одлука које су овде донешене најзначајнија је она током [[Први светски рат|Првог светског рата]], (од 27. јула до 16. октобра 1915. године) када су ту одржавана [[Српска народна скупштина у Нишу 1914—1915.|ратна заседања]] [[Народна скупштина Републике Србије|Скупштине Србије]] и када је озваничена тзв. [[Нишка декларација]], са основним циљем уједињења балканских народа у борби за ослобођење и стварање заједничке државе [[срби|Срба]], [[хрвати|Хрвата]] и [[словенци|Словенаца]]. У тада усвојеној декларацији изражен је одлучан став, који се противи [[Лондонски уговор|Лондонском уговору]], којим се [[италија|Италији]] уступа део [[јадранско море|јадранске]] обале.<ref>[http://ton.mycpanel.rs/nis/index.php/gde-odsesti/Entry-Detail/19-Zgrada%20Oficirskog%20doma ''Zgrada Oficirskog Doma'']</ref>
 
Седнице Скупштине Србије, које су се одржавале у сали Официрског дома, водио је председник скупштине Андра Николић. У салу се улазило и из хола и са терасе.Сто председника скупшти неналазио се одмах иза улаза у салу. Поред његовог била су још два стола, један министарски, за чланове Владе, а други за записничара. У средишњем делу налазиле су се столице за посланике, у десет редова по 16 столица, а иза њих дрвене клупе за народ. Података о изгледу саме сале нема пуно осим ових који су наведени, тако да је реконструкција Официрсдког дома извршена према описима у новинским чланцима.<ref>''Документација Завода за заштиту споменика Ниш''.</ref>
Анониман корисник