Гласник Етнографског музеја у Београду — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{rut}} {{ВикиБиб2016}} {{Часопис | име = Гласник Етнографског музеја у Београду | слика…
 
Нема описа измене
Ред 59:
| jfm =
| access-date = 18. мај 2016}} </ref>
Поред научних радова и стручне грађе, ГЕМ објављује и хронике и саопштења са научних и стручних скупова; коментаре и приказе публикација; приказе изложби и музејских радионица; стручне и научне библиографије; извештаје са пројеката, теренских истраживања, специјализација и стручних путовања; научне новости, извештаје и друге текстове који говоре о раду Музеја; некрологе за значајне етнологе, антропологе и музеологе.
Још од првих књига ГЕМ-а, била је присутна пракса да се, поред научних студија, објављују текстови о раду значајних етнографских музеја и стручних друштава у земљи и иностранству, извештај о раду Етнографског музеја у Београду током претходне године, библиографија радова који се баве етнолошким темама на јужнословенском подручју а који су публиковани од времена објављивања претходне свеске.
Највећи број чланака објављених у до 1940. године садржи разноврсну етнографску грађу, која су делом прикупили спољни сарадници Етнографског музеја, на терену, а на основу упитника и упутстава која је музеј саставио. У том периоду, расправе етнолошког карактера чиниле су тек мањи део садржаја Гласника.
Након обнављања часописа 1953. године, повећао се број научних студија, а тематика и круг аутора су проширени.
У ГЕМ-у су објављивани и резултати монографских истраживања појединих предела у Србији: Горња Ресава (књ. 25), Јадар (књ. 27), Ресава (књ. 28-29), Неготинска крајина (књ. 31-32), Бор (књ. 38).<ref name="библиографија">
 
=== Историјат ===
Линија 65 ⟶ 70:
{{цитат|''На завршетку овог периода, и на уласку у нови, Управа Етнографског музеја жели да рад који предстоји буде потпунији, успешнији и плодоноснији. Она мисли да се ово може постићи, поред интенсивног систематског рада у самом Музеју, још и публикацијама. Из ових разлога, покренут је Гласник Етнографског музеја у Београду.Управа сматра да ће одговорити дужностима ако у Гласнику буду излагана и претресана, поред питања која су у тесној вези са Музејем и његовим напретком, и сва она која ће допринети да се око њега окупи што већи број особа чијом би се помоћи и сарадњом то пре, што брже и што потпуније прикупило све оно благо које у народу чежи и сваким даном га све више нестаје.''<ref name="ГЕМ1"/>}}
У периоду од 1941. до 1953. године ГЕМ није излазио, а обновљен је 1953. године, чиме је обележено 50 година од оснивања Етнографског музеја (1901-1951).<ref name="библиографија"/>
 
== Садржај ==
Поред научних радова и стручне грађе, ГЕМ објављује и хронике и саопштења са научних и стручних скупова; коментаре и приказе публикација; приказе изложби и музејских радионица; стручне и научне библиографије; извештаје са пројеката, теренских истраживања, специјализација и стручних путовања; научне новости, извештаје и друге текстове који говоре о раду Музеја; некрологе за значајне етнологе, антропологе и музеологе.
Још од првих књига ГЕМ-а, била је присутна пракса да се, поред научних студија, објављују текстови о раду значајних етнографских музеја и стручних друштава у земљи и иностранству, извештај о раду Етнографског музеја у Београду током претходне године, библиографија радова који се баве етнолошким темама на јужнословенском подручју а који су публиковани од времена објављивања претходне свеске.
 
=== Периодичност излажења ===