Гласник Етнографског музеја у Београду — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 3:
{{Часопис
| име = Гласник Етнографског музеја у Београду
| слика = GEM8-front.jpg ‎
| натпис =
| тип = научно-стручни часопис
| формат = 2928 цм
| основан = 1926. године
| престанак излажења =
Ред 15:
| главни уредник = Марко Стојановић
| assoceditor =
| редакција = еминентни стручњаци из земље и региона
| језик = српски
| политичко опредељење=
Ред 59:
| jfm =
| access-date = 18. мај 2016}} </ref>
Поред научних радова и стручне грађе, ГЕМ објављује и хронике и саопштења са научних и стручних скупова; коментаре и приказе публикација; приказе изложби и музејских радионица; стручне и научне [[Библиографија|библиографије]]; извештаје са пројеката, теренских истраживања, специјализација и стручних путовања; научне новости, извештаје и друге текстове који говоре о раду Музеја; некрологе за значајне етнологе, антропологе и музеологе.
 
Још од првих књига ГЕМ-а, била је присутна пракса да се, поред научних студија, објављују текстови о раду значајних етнографских музеја и стручних друштава у земљи и иностранству, извештај о раду Етнографског музеја у Београду током претходне године, библиографија радова који се баве етнолошким темама на јужнословенском подручју а који су публиковани од времена објављивања претходне свеске.
 
Највећи број чланака објављених у до 1940. године садржи разноврсну етнографску грађу, којакоју су делом прикупили спољни сарадници Етнографског музеја, на терену, а на основу упитника и упутстава која је музеј саставио. У том периоду, расправе етнолошког карактера чиниле су тек мањи део садржаја ''Гласника''.
 
Након обнављања часописа 1953. године, повећао се број научних студија, а тематика и круг аутора су проширени.
 
У ГЕМ-у су објављивани и резултати монографских истраживања појединих предела у Србији: Горња [[Ресава]] (књ. 25), [[Јадар (област)|Јадар]] (књ. 27), Ресава (књ. 28-29), [[Неготинска крајина]] (књ. 31-32), [[Бор (град)|Бор]] (књ. 38).<ref name="библиографија"/>
 
=== Историјат ===
Часопис је почео да излази 1926. године поводом обележавања двадесет пет година од оснивања Етнографском музеја у Београду.<ref name="ГЕМ1">Гласник Етнографског музеја у Београду, књига прва (Београд 1926)</ref>
Тим поводом, у уводној напомени прве књиге ГЕМ-а наведено је:
{{цитат|''На завршетку овог периода, и на уласку у нови, Управа Етнографског музеја жели да рад који предстоји буде потпунији, успешнији и плодоноснији. Она мисли да се ово може постићи, поред интенсивног систематског рада у самом Музеју, још и публикацијама. Из ових разлога, покренут је ''Гласник Етнографског музеја у Београду''.Управа сматра да ће одговорити дужностима ако у ''Гласнику'' буду излагана и претресана, поред питања која су у тесној вези са Музејем и његовим напретком, и сва она која ће допринети да се око њега окупи што већи број особа чијом би се помоћи и сарадњом то пре, што брже и што потпуније прикупило све оно благо које у народу чежилежи и сваким даном га све више нестаје.''<ref name="ГЕМ1"/>}}
У периоду од 1941. до 1953. године ГЕМ није излазио, а обновљен је 1953. године, чиме је обележено 50 година од оснивања Етнографског музеја (1901-1951).<ref name="библиографија"/>
 
=== Периодичност излажења ===
Излази једном годишње, али је до сада је објављено и неколико двоброја: 22-23 (за [[1959.]] и [[1960]]), 28-29 (1965-1966), 31-32 (1968-1969), 39-40 (за [[1975.]] и [[1976]]), 52-53 (за [[1988.]] и [[1989]]), 54-55 (за [[1990.]] и [[1991]]), 58-59 (за [[1994.]] и [[1995]]), 65-66 (2001-2002), 67-68 (за [[2003.]] и [[2004]]).<ref name="EM"/>
 
== Уредници ==
Уредник првих 15 књига био је [[Боривоје Дробњаковић]], дугогодишњи директор музеја.<ref name="библиографија"/>
Од књ. 16 ([[1953]]) уредник је био [[Митар Влаховић]]; од књ. 22/23 (1960) [[Шпиро Кулишић]]; од књ. 26 ([[1963]]) Владимир Живанчевић; од књ. 27 ([[1964]]) Персида Томић; од књ. 30 ([[1967]]) [[Слободан Зечевић]]; од књ. 46 ([[1982]]) Никола Пантелић; од књ. 51 ([[1987]]) Љубомир Рељић; од књ. 58/59 (1994/1995) [[Петар Влаховић]]; од књ. 65/66 (2001/2002) Велибор Стојаковић; од књ. 72 ([[2008]]) Весна Марјановић; од бр. 78 ([[2014]]) Мирјана Менковић, а од бр. бр. 79 ([[2015]]) Марко Стојановић.
 
== Теме ==
Линија 83 ⟶ 87:
* Музеологија
* Заштита културне баштине
 
== Библиографија ==
Библиографија првих 40 књига Гласника Етнографског музеја у Београду објављена је у ГЕМ-у 39-40, 1976. године.<ref name="библиографија"/>
Библиографија ГЕМ-а од 1977. до 1981. објављена је у ГЕМ-у књ. 45 (1981), а библиографија прилога објављених од 1989. до 199. у ГЕМ-у књ. 77 (2013).
 
== Електронски облик часописа ==
Линија 96 ⟶ 104:
| quote = }}</ref>
 
== Галерија ==
<gallery>
GEM1-str69.jpg|Оглавље „тарпош“, илустрација из ГЕМ књ. 1 (1926)
Ilustracija GEM1-Levcanka.jpg|Левчанка, илустрација из ГЕМ књ. 1 (1926)
GEM1-note.jpg|Нотни запис свадбарске песме објављен ГЕМ књ. 1 (1926)
GEM1-note.jpg|Нотни запис свадбарске песме објављен ГЕМ књ. 1 (1926)
GEM8-vodenica.jpg|Поточара, илустрација из ГЕМ књ. 8 (1933)
GEM-25-posude.jpg|Полока и ведро, илустрације из ГЕМ књ. 25 (1962)
</gallery>
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Bulletin of the Ethnographic Museum in Belgrade}}
 
[[Категорија:Научни часописи]]