Манастир Дубрава — разлика између измена

| опис_слике = Манастирска црква

| тип = православни [[манастир]]

| јурисдикција = [[Српска православна црква]]

| епархија =[[Епархија жичка]]

| основан = [[13.|13. век.]]

| место = [[Стубло]], [[Општина Чајетина|Чајетина]]

Нема поузданих писаних информација када је манастир Дубрава саграђен, претпоставке засноване на писаним изворима сведоче да је манастир Дубрава био метох манастира Прибојска Бања <ref>[http://www.pribojskabanja.rs/ Прибојска бања]</ref> , на основу тога се сматра да је подигнут током [[13. века]].

Рушевине манастира Дубраве помињу се [[1853]]. године у неким списима, али готово да и нема поузданих писаних података о томе када је манастир Дубрава саграђен. Претпоставља се да је подигнут током XIII века и да су га Турци опљачкали и спалили до темеља у исто време када и манастире '''Прибојска Бања''' и '''Увац'''. Обнову манастира покренуо је, после три стотине година, игуман манастира Увца, '''монах Данило'''. Током археолошких ископавања [[2004]]. године откривени су остаци манастирског храма, трпезарије, фрагменти средњовековне керамике и 260 млетачких дуката.

За обнову манастира Дубрава, везане су многе приче и веровања. Према причи монаху Данилу игуману манастира Увац, у сну се јавио благопочивши [[патријарх '''Герман''']], казавши му да крене долином реке Увац и да потражи "изгубљени"„изгубљени” манастир, у коме се крије велико благо које ће пронаћи и захваљујући коме ће и обновити тај порушени манастир. Лутајући, монах запажа један стари храст који му привлачи пажњу. Пришавши му и детаљно разгледајући по шипражју, схватио је да се налази на остацима храма. У помоћ око рашчишћавања рушевина притичу му мештани и Завод за заштиту споменика културе из Краљева. Међу пристиглим мештанима био је и Митар Ђуровић из Горње Јабланице, који је копајући, у скривници пронашао '''260 млетачких дуката''' из XVI[[16. век|16.]] и XVII[[17. векавек]]а.

По причи годину дана пре него што ће пронаћи дукате, Господ је на чудесан начин благословио руке овог мештанина. Наиме, док је палио свеће са монахом Данилом, његове руке су попримиле воштано-жуту боју, чиме му је Господ наговестио да ће управо он пронаћи закопано благо. Постоји и једна прича везана за изградњу '''цркве Светог Василија Острошког''' и ктиторе овог храма породицу Стојановић из Америке. Наиме, Пресвета Богородица указала се у сну '''Горану Стојановићу,''' Србину из Америке, који 20двадесет година није могао да има децу, рекавши му да дође у [[Дубрава|Дубраву]] и донира изградњу цркве. Када је он, као ктитор, [[2007]]. године помогао изградњу [[Црква Светог Василија Острошког у Прељини|цркве Светог Василија Острошког]] добио је ћерку, а када је подигао и црквени звоник '''2008'''. године добио је и сина.

ЈедноброднаПрвобитна [[манастир]]ска [[Црква (грађевина)|црква]] је била једнобродна [[грађевина]] са полукружном [[Апсида|апсидом]] на источној страни, димензија 5,50м50 X 7,50m50-{m}- и касније дозиданом [[Припрата|припратом]], као и остаци манастирских конака[[конак]]а.