Александар Север — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
Нема описа измене |
||
Ред 2:
{{Владар
| име = Александар Север
| слика =
| опис_слике = Александар Север
| пуно_име = Марко Јулије Гесије Басијан Алексијан
Ред 40:
Александара Севера описивао је [[Касије Дион]], водећи историчар оног времена, као мирног и сталоженог владара, за разлику од његовог фанатичног претходника. Александар Север се заиста у почетку потрудио да санира штету у држави коју је начинио Елагабал.
У питањима вере, Александар је и даље подржавао култ [[Елагабал|Сол Елагабала]], али је неке егзотичне сиријске култове који су се раширили под Елагабалом, поново ограничио само на Сирију.
==== Утицај мајке ====
Као тринаестогодишњак, Александар Север налазио се под утицајем моћне баке Јулије Мезе и мајке Јулије Мамеје. Иако је његова владавина делимично повратила мир и напредак царству, Александрова репутација била је нарушена услед утицаја која је његова мајка имала над њим.
На Александра Севера одлучно је утицала његова доминантна мајка. Многа важна места у држави (положај [[преторијански префект|преторијанског префекта]], команданта [[преторијанска гарда|преторијанаца]], додељеног познатом правнику [[Улпијан]]у) она је додељивала не консултујући се уопште са сином.
Линија 57 ⟶ 56:
==== Невоље са војском ====
После развода са Орбијаном, лојалност римске војске према Александру једва да је постојале. Долазило је до честих устанака. Чак и у [[Рим]]у ситуација је била напета. У таквој ситуацији стигла је вест 230. године да су [[Партијско краљевство|Парћани]], упали у римску провинцију [[Месопотамија (римска провинција)|Месопотамију]]. С обзиром на потешкоће у војсци а и сопствено командно неискуство, Александру није било лако да адекватно реагује.
Тек након годину дана, у пролеће [[231]]. године, Александар Север је кренуо према Антиохији. То је изазвало нове устанке, које је Александар ипак успео да сузбије.
Линија 63 ⟶ 62:
[[Датотека:Alexander_severus.jpg|мини|[[Биста]] у [[Лувр]]у]]
Александрова владавина махом је била мирна све до појаве нове династије [[Сасаниди|Сасанида]] на истоку, који су, збацивши Арсакиде, овладали Персијом. Цар је имао успеха у походу против непријатеља и вративши се у Рим, прославио је тријумф 233. Упркос томе, у Сасанидима ће Рим добити много опаснијег противника од старог [[Партијско царство|парћанског краљевства]], а ратови са Сасанидском Персијом трајаће све до прве половине седмог века и појаве ислама.
У Антиохији, након кампање против Персије, цар се упознао са чувеним [[Ориген Адамантије|Оригеном]] кога је Јулија Мамеја ангажовала да младог цара подучи хришћанском учењу. У међувремену, на северним границама царства [[Германи|Германска]] и [[Сармати|Сарматска]] племена отпочела су инвазију.
234. хорде варвара прешле су [[Рајна|Рајну]] и [[Дунав]] што је изазвало панику чак и у самом Риму.
Рат против Персијанаца довео је до великих губитака и војници су били деморалисани а сада су били додатно незадовољни услед варварске најезде у којој су уништена многа имања војника.
=== Смрт и наследник ===▼
Цар се ставио на чело војске и пожурио на север да се обрачуна са нападачима. Римљани су се опсежно припремили за ратовање изградивши речну флотилу за превоз војника преко Рајне и Дунава.
Али, млади цар још увек није имао довољно искуства као генерал и понадао се да ће сам призор његове војске бити довољан да се Германи предају. Александар је завео стриктну дисциплину међу војницима што је довело до побуне легија. По савету своје мајке, Александар је покушао да подмити Германе да би добио на времену. Ова одлука га је скупо стајала, легионари су изгубили поштовање према цару, сматрајући га нечасним и бојећи се да није спреман да буде цар.
У оваквим околностима, војска је брзо потражила човека међу својим редовима који ће заменити Александра. Пронашли су га у [[Максимин Трачанин|Гају Јулију Веру Максимину]], човеку ниског порекла који је својом способношћу напредовао у војсци.
▲=== Смрт и наследник ===
Александар и његова мајка убијени су у побуни војника, 19. марта 235. у Мајнцу. Максимин је тако постао цар. Убиство Александра Севера означава крај династије Севера и почетак [[Криза III века|кризе трећег века]].
== Крај Династије Севера ==
| |||