Горњоберезинска равница — разлика између измена

'''Горњоберезинска (Верхњебјарезинска) низија''' ({{јез-блр|Верхнебярэзінская нізіна}}; {{јез-рус| Верхнеберезинская низина}}) низијско је подручје у северном делу [[белорусија|Белорусије]]. На северу је ограничена обронцима [[свенцјанско побрђе|Свенцјанског побрђа]], на истоку је [[Ушачко-Лепељско побрђе]] и [[Чашничка равница]], док су на југу Докшичко и Плешчаничко побрђе (оба микроцелине [[минско побрђе|Минског побрђа]]). На западу се даље наставља на [[Нарачанско-Вилејска равница|Нарачанско-Вилејску равницу]].

Простире се преко територија [[глибочки рејон|Глибочког]], [[лепељски рејон|Лепељског]], [[ушачки рејон|Ушачког]] и [[чашнички рејон|Чашничког]] рејона [[витепска област|Витепске области]], те преко делова [[барисавски рејон|Барисавског]], [[вилејски рејон|Вилејског]], [[Крупски рејон|Крупског]], [[лагојски рејон|Лагојског]] и [[смаљавички рејон|Смаљавичког]] рејона [[минска област|Минске области]].

Надморске висине крећу се од 180 метара на северу до максимално 160 метара у јужном делу. Површински рељеф настао је као последица деловања ледничке ерозије, а са простране равнице местимично се уздижу реликтни [[морена (геоморфологија)|моренски]] гребени висине до 20 метара.

Важније реке које теку преко ове области су [[Ушача]], [[Гајна]] и [[Еса (река)|Еса]]. Највеће је [[Лукомско језеро]].

Под шумама је око 40% територије (са доминантним боровима), док су најнижи делови обрасли [[мочвара|мочварном]] вегетацијом.

== ВидетиВиди још ==