Западни бугарски говори — разлика између измена

 

Основна особина западних бугарских говора јесте да су они [[Екавски изговор|екавски]] - уместо [[Ѣ|старословенског јата (Ѣ)]] доследно се изговара [[Е|е]]. Ово је првенствени разлог зашто су неки дијалектолози (попут [[Александар Белић|Александра Белића]]) ове говоре сматрали делом српског језика.

 

Остале особине које ове дијалекте повезују са српским (и македонским) језиком су:

* Наставак ''-ње'' за глаголске именице: ''орàње'', ''косèње'', ''спањè'', ''мèсење'', ''ỳчење'' (уместо бугарског наставка ''-ние'' и ''-не'')

* Множина именица понекад на ''-е'' уместо на бугарско ''-и'': ''прстèње''

* Наставак ''-ме'' за прво лице множине презента: ''јадèме'', ''мòлиме'', ''нòсиме'', ''свѝриме'' (уместо бугарског наставка ''-м'')

* Прво лице једнине личног глагола: ''ја'' и ''јас'' (уместо бугарског: ''аз'')

* Треће лице једнине личног глагола: ''он'', ''она'' (уместо бугарског: ''тој'', ''тја'')

* Треће лице множине личног глагола: ''они'' (уместо бугарског: ''те'')

* Коришћењем српских и македонских речи којих нема у бугарском језику: ''нога'' (буг. крак), ''разбој'' (буг. стан), ''кошуља'' (буг. риза), ''жежак/жежок'' (буг. горещ=горешт), ''немој'' (буг. недей=недеј), ''мачка'' (буг. котка), итд.