Холоцен — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м izmena, vidi Dryas na en Vikipediji
Ред 5:
Све људске цивилизације су настале у холоцену. Прецизније датирање се има захвалити [[Blytt-Sernanderovoj]] класификацији климатских периода захваљујући траговима полена у мочварној маховини. Та се схема користи за север [[Evropa|Европе]], али су се климатске промене догађале и у другим деловима света. Периоди на основу те схеме укључују неколико коначних осцилација ледника, а након тога и класификују климу блиске праисторије.
 
Почетак холоцена је означио хладни период млађег Драјаса[[Дријас]]а, завршни дио [[pleistocen|плеистоценске]] епохе. Крај Млађег ДрајасаДријаса се датира на пре 11.600 календарских година (9600. п. н. е.). Међутим, докази о Млађем ДрајасуДријасу нису тако јасни у областима изван северне хемисфере.
 
Холоцен је почео касно с повлачењем плеистоценских ледника. Холоцен је четврта и завршна епоха неогенског периода (друга епохе неслужбене квартарске под-ере). Назив му долази од грчких речи ὄλος (потпун(о)) и καινός (ново). Такође је назван и „Алувијска епоха“.
Ред 19:
 
== Клима ==
Иако су географски помаци у холоцену били безначајни, промене климе су биле знатне. Подаци из ледене језгре показују да је и раније било глобалних затопљења и захлађења, али су промене климе добиле регионални карактер на почетку Млађег ДрајасаДријаса. Међутим, Huelmo/Mascardi повратак хладноће у јужној хемисфери је започео пре Млађег ДрајасаДријаса и већина топлоте је струјала с југа на север од пре 11.000 до пре 7.000 година. Изгледа да постоји образац у односу севера и југа, тако да су јужне географске ширине показивале максимум загревања неколико миленијума пре северне хемисфере
 
Холоценски климатски оптимум је био период загревања у коме је глобална клима била 0,5-2 °C топлија него данас. Међутим, то загревање није било једнозначно широм света. Почело је отприлике пре 9.000, а завршило пре 5.000 година, у доба када су цветале прве људске цивилизације у Азији. Овај период топлоте завршио је с хладнијим периодом и мањом глацијацијом, која је била трајала до око 2.000 година. У то време клима није била битно другачија од данашње, али је ипак забележен краћи топлији период од 10. до 14. века познатији као Средњевековни топли период. Мало ледено доба, које је започело у 13. и 14. веку, а завршило средином 19. века, био је још један период захлађења, иако не тако оштар као ранији периоди захлађења у холоцену.