Биљна заједница — разлика између измена

'''Биљна заједница''' или ''асоцијација'' (скраћено {{јез-лат|Ass.}}), ([[фитоценоза]]) је основна јединица за опис мањих просторних целина [[Вегетација|вегетације]] у [[Ботаника|ботаници]], и користи се у [[Биогеографија|биогеографији]] (фитогеографији) за категорисање, картирање и описивање типова биљног покривача појединих предела. Развојем [[Екологија|екологије]] откривено је да се вегетација у односу на простор и дате услове средине (климатске, еколошке, биолошке) структуира у јасно дефинисане целине, које имају идентичне одлике и сличан састав врста на разним локацијама ширег простора, свуда где услови средине одговарају за настанак такве биљне заједнице.

 

 

== Примери ==

Различите биљне заједнице имају врло разнолику структуру. Обично су водене асоцијације лабавије, с мало врста. Копнене ливадске заједнице су већ компактније, богате врстама које су многобројне – ово су тзв. '''доминантне асоцијације'''. Стабилизоване, старије асоцијације су организованије и јаче се одвајају од околине. У почецима фитоценолошких проучавања, у времену тзв. биљне социологије Braun-Blanquet-а само су ове заједнице признаване као „стварне” асоцијације.

 

 

== Значај ==

Асоцијације је важно проучавати и идентификовати, јер је статус њихове више категорије, ''формације'' често исувише хетероген: на пример састав врста у формацији може више да зависи од абиотичких услова (типа земљишта, влаге итд.) него од главних врста ([[едификатор]]а) који дефинишу ту формацију.

 

== Методологија идентификације и проучавања ==

 

== Параметри коришћени за опис асоцијација ==

 

'''A-D – покривеност бројем јединки''' ''(абунданција-доминанција)''. Овај параметар који обједињује бројност (јединки) са покривањем (станишта) увео је ''Josias Braun-Blanquet'' почетком 1900-их година, и данас је у фитоценологији опште прихваћен репер. Код ове методе процењена вредност доминанције се пореди са бројем (абунданцијом) јединки, при чему се добија коригована вредност. Ова вредност се пише са два међусобно цртицом одвојена броја од којих мањи број увек долази први. У следећем примеру вредност абунданције-доминације износи 4-5:

a) У случају покривања од 95% и мале абунданције вредност је 5. То се дешава ако су биљке велике, те покривају велику површину и због тога мало јединки стаје у квадрат – као у примеру [[буква|букве]] ''(Fagus sylvatica)'' у некој шуми.

b) Уколико је покривеност 70% а бројност (абунданција) јединки велика, та вредност је 4. То се дешава када на станишту расту мале јединке које покривају малу површину, али их заузврат има много у узорку – на пример [[сочивица]] ''(Lemna minor)''.

 

'''F – учесталост''' ''(фреквентност)''. У пракси се битно не разликује од репера стабилности, тако да им је скала идентична. Разлика је само у методи узимања узорка.

 

Преференција је, заузврат, максимална уколико је биљка позната само из једне асоцијације. Ово је такође ретка појава, повезана пре свега са [[ендемит|ендемичним]] врстама.

 

== Структура асоцијација ==

На различитим местима у асоцијацији развијају се и постају карактеристичне различите врсте. Просторни распоред асоцијација може да има многе димензије, на пример:

 

 

== Вегетационе зоне ==

Различите климатске зоне су на планети развиле вегетационе зоне паралене са [[екватор]]ом. Њихова клима је '''макроклима''' а биљна зона која расте у складу са њом јесте '''климазонална асоцијација'''. Зоналне биљне заједнице су најтипичније у равном, сувљем пределу. Најтипичније Средњоевропске зоналне асоцијације су:

* равничарске [[шумостепа са жестиком]] (Acer tatarico-Quercetum),

 

== Зоналитет ==

Код наглих промена услова средине и биљне заједнице се брзо размењују што називамо '''зоналитетом'''. Добар пример су еутрофна језера у фази зарастања, где како се удаљавамо од отвореног воденог огледала тако добијамо следеће вегетационе зоне:

* флотантна дрезга,

{{main|Биљке Србије}}

 

 

Имамо и низ не само природних него и семи-природних заједница, а то су заједнице антропогеног карактера, као и коровске заједнице.

 

== Види још ==