Закочно зрачење — разлика између измена

нема резимеа измене
м (Бот: исправљена преусмерења)
'''Закочно зрачење''' је [[електромагнетско зрачење|електромагнетно зрачење]] настало убрзавањем (успоравањем) наелектрисане честице скренуте са првобитне путање под утицајем друге наелетрисане честице. Првобитно се радило о скретању [[електрон]]а, под утицајем наелетрисања [[атомско језгро|атомског језгра]]. Спектар закочног зрачења је континуалан.
 
Закочно зрачење је први открио [[Никола Тесла]] у серији експеримената са високофреквентним гасним пражњењем које је изводио између 1888. и 1897. године.{{чињеница|date=5. 2016.}} Међутим, то је прошло незапажено па је [[Вилхелм Конрад Рендген|Рендген]] 1895. године независно дошао до истог открића; пошто није знао о каквим зрацима је реч дао им је име -{x}--зраци. За то откриће Рендген је добио [[Нобелова награда за физику|Нобелову награду за физику]] 1901. године.
 
Закочно зрачење може да се сматра и слободно-слободним зрачењем, што указује да је наелетрисана честица, извор зрачења, слободна пре и после емисије. Отуда континуални карактер спектра закочног зрачења.<ref>С. Мацура, Ј. Радић-Перић, АТОМИСТИКА, Службени лист, Београд, 2004., стр. 259.</ref>