Википедија

Биљна заједница — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м дорада
м козметичка измена
Ред 36:
=== Аналитичке јединице ===
 
'''A –— број јединки''' ''(абунданција)''. Одређује број јединки нађених у одабраном узорку (квадрату), на скали од пет:
# 1–10 јединки
# 11–100 јединки
Ред 43:
# више од 10000 јединки
 
'''D –— покривеност''' ''(доминанција)''. Приказује постотак покривености узорка (квадрата) датом биљном врстом, на скали од пет:
+ 0,1–1%
# 1,1–5%
Ред 53:
Неки радови не користе поменуту скалу, већ параметре покривености једноставно приказују у %-има.
 
'''A-D –— покривеност бројем јединки''' ''(абунданција-доминанција)''. Овај параметар који обједињује бројност (јединки) са покривањем (станишта) увео је ''Josias Braun-Blanquet'' почетком [[1900е|1900-их]] година, и данас је у фитоценологији опште прихваћен репер. Код ове методе процењена вредност доминанције се пореди са бројем (абунданцијом) јединки, при чему се добија коригована вредност. Ова вредност се пише са два међусобно цртицом одвојена броја од којих мањи број увек долази први. У следећем примеру вредност абунданције-доминације износи 4-5:
 
a) У случају покривања од 95% и мале абунданције вредност је 5. То се дешава ако су биљке велике, те покривају велику површину и због тога мало јединки стаје у квадрат – као у примеру [[буква|букве]] ''(Fagus sylvatica)'' у некој шуми.
Ред 59:
b) Уколико је покривеност 70% а бројност (абунданција) јединки велика, та вредност је 4. То се дешава када на станишту расту мале јединке које покривају малу површину, али их заузврат има много у узорку – на пример [[сочивица]] ''(Lemna minor)''.
 
'''S –— степен здруживања''' ''(социјабилност)''. Овај репер показује величину група у којима јединке расту, и као и претходни, такође се приказује петостепеном скалом:
# појединачни раст,
# изоловане групе,
Ред 68:
Вредност социјабилитета се пише једним од ових бројева уписаним иза A–D вредности.
 
'''V –— одрживост''' ''(виталитет)''. Указује на моћ преживљавања животног циклуса јединки популације. Пет бројки скале овог репера су:
# биљка клија, али не преживљава,
# биљка ниче вегетативно, али се не размножава,
Ред 79:
=== Синтетичке јединице ===
 
'''K –— стабилност''' ''(констација)''. Описује присуство врсте у ценолошким снимцима асоцијације. Према њиховој стабилности разликујемо пет ''разреда'' констанције, које пишемо римским бројем:
 
* K I: 1–20% ''(акциденција - случајне врсте)''
Ред 89:
У образовању било које заједнице најзначајнију улогу имају константне (K V) и субконстантне (K IV) врсте, и ове се најчешће користе за описивање одлика асоцијације.
 
'''F –— учесталост''' ''(фреквентност)''. У пракси се битно не разликује од репера стабилности, тако да им је скала идентична. Разлика је само у методи узимања узорка.
 
'''Предност''' ''(преференција)''. Све наведене мерне јединице су различите за сваку врсту, пошто свака поједина врста другачије преферира одређено станиште. Преференција је 0 уколико је дата биљка присутна у свакој асоцијацији, што је у природи изузетно ретка, теоријска вредност (на пример дрезга не расте и у води и у пустињи). Ипак, имамо један број '''индиферентних''' врста у низу асоцијација, чија је преференција према томе ниска – најбољи пример тога је [[маслачак]] ''(Taraxacum officinale)'', биљка која ретко фали из неке копнене асоцијације код нас.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Биљна_заједница”