Бол у трбуху — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м ciscenje
м Разне исправке
Ред 1:
{{Infobox symptom |
| Name = Бол у трбуху |
| Image = Gray1220.png |
| Field = [[Хирургија]]|
| Caption = Шематизован приказ регија трбуха које се користи у дијагнози бола у трбуху|
| ICD10 = {{ICD10|R|10||r|10}} |
| ICD9 = {{ICD9|789.0}} |
| MedlinePlus = 003120 |
}}
'''Бол у трбуху, стомаку или абдомену''' је један од симптома болести и заштитни механизам или сигнал упозорења који директно упућује на неки поремећај у трбушној дупљи (абдомену). Он је иницијални фактор који приморава болесника да затражи помоћ лекара и сигнал лекару да предузме одговарајуће дијагностичке и терапијске мере. Бол у трбуху се описује као непријатно сензорно–емотивно искуство изазвано реалним или потенцијалним оштећењем ткива или нарушеном функцијом трбушних органа. Варијације трбушног бола су посебно изражене код деце и старијих особа.<ref>Đorđević N. Akutni abdomen In: Jeremić M. (Ed) Specijalna hirurgija I, Niš, 2001.</ref><ref>Nizama Salihefendić, Muharem Zildžić, Zoran Ličanin, Kasim Muminhodžić, Enver Zerem, Izet Mašić, ''Akutna abdominalna bol'', Avicena, Sarajevo 2005</ref>
Ред 115:
|-
|<center> '''Унутартрбушна<br />''(интраабдоминална)'''''
 
||
* Запаљенски процеси у трбушним (абдоминалним) органима
Линија 243 ⟶ 242:
За настанак бола у трбуху потребан је стимулус, као и рецептор да тај стимулус прими. Рецептори за бол су слободни нервни завршеци (сензитивна влакна за бол), чијим се надраживањем јављају електрични импулси који се многобројним нервним путевима преносе у центре за бол у нервном систему преко живаца. Болне надражаје у ткивима региструју рецептори за бол који спадају у групу неадаптивних рецептори, јер за разлику од већине остали рецептора (за мирис, укус) који после надражаја губе способност да даље шаљу импулсе, рецептори за бол настављају да и после надражаја шаљу импулсе. Чак се и брзина слања електричних импулса из ових рецептора може и повећати, тако да интензитет бола може временом расти, све док се не отклони узрок.{{напомена|Пораст осетљивости за бол зове се хипералгезија.}}
 
Импулси из коже трбуха и паријеталног перитонеума (трбушне марамице) преносе се преко цереброспиналног нервног пута у задње коренове ганглија кичмене мождине у којима завршавају сви сензорни путеви. Ту се импулси пребацују у други неурон чија се једра налазе у задњем рогу кичмене мождине. У спиналним ганглијама кичмене мождине смештене су биполарне ћелије ([[неурон]]и првог реда за пренос бола). Биполарне ћелије садрже два наставка: периферни (то су у ствари влакна А-δ и Ц), који се завршавају слободним нервним завршецима (рецептори за бол) и централни који улазе у задње рогове кичмене мождине и ту ступају у контакт преко [[синапса|синапси]] са разним неуронима у задњим роговима кичмене мождине.<ref name=Marchand>{{Cite book |authorlast=Marchand S |first=Marchand| authorlink = | editor = Beaulieu P, Lussier D, Porreca F & Dickenson A| others = | title = Pharmacology of pain | chapter = Applied pain neurophysiology | publisher = International Association for the Study of Pain Press | location = Seattle |year=2010|pages=3–26 | isbn = 978-0-931092-78-7 | oclc = | doi = | url =|pages=3–26}}</ref> Главни неуротрансмитери у ганглијским синапсама су [[супстанца П]], [[глутамат]] и [[Аденозин-трифосфат|АТП]].
 
Неки од наведених неурона су тзв [[интернеурони]]. Они имају улогу да повезују друге неуроне. Тако на пример интернеурони повезују моторне неуроне са неуронима који учествују у преносу бола. Као последица тих веза јављају се разни одбрамбени рефлекси, као и бројни вегетативни рефлескси нпр. [[вазоконстрикција]] [[крвни суд|крвних судова]] и пораст [[крвни притисак|крвног притиска]]) У другу групу неурона (неурони другог реда) спадају неурони који учествују у даљем преношењу бола. И код њих постоје резлике између пута преношења брзог и спорог бола. Влакна брзог пута завршавају се у ламинама (слојевима) I а спора у слојевима II и V кичмене мождине.<ref name=Skevington9>{{Cite book |authorlast=Skevington S |first=Skevington| authorlink = | editor = | others = | title = Psychology of pain | edition = | publisher = Wiley | location = New York |year=1995| page = 9 | isbn id=ISBN 0-471-95771-2 | oclc = | doi = | url =|pages=9}}</ref>
 
Ту се импулси пребацују у други неурон чија се једра налазе у задњем рогу кичмене мождине, прелазе не супротну страну и иду до спољњег спиноталамичног тракта, где прелазе у задњи централни нуклеус таламуса. Одавде се импулси одашиљу преко трећег неурона у постцентралну ареу коре мозга. Висцерална аферентна влакна која улазе у задњи корен кичмене мождине заједно са соматским нервима, су танка и немијелинизована зато се надражаје спорије шири и неодређенији је него преко цереброспиналних влакана са коже и паријеталног перитонеума. Из тога произилази да нагао и оштар бол, који настаје због растезања и/или стезања органа трбушне дупље долази из цереброспиналног пута за разлику од тупог висцералног бола.
Линија 261 ⟶ 260:
Спори путеви бола се завршавају широко (дифузно) у [[мождано стабло|можданом стаблу]]. Само се мали део влакана завршава у таламусу, Најчешће се заврчавају у: ретикуланој формацији можданог стабла, текталној области мезенцефалона ([[средњи мозак]]) и периаквадукталној сивој маси (маси која окружује [[Силвијев акведукт]]). Ове структуре играју улогу у осећању мучног, слабо локализованог бола. Болови се могу отприлике локализовати на широке делове тела: рука, нога, стомак, али без тачног места. Овај пут је доста старији и зове се палеоспиносталамички пут бола, за разлику од неоспиноталамичког пута брзог бола.<ref>{{cite web|url=http://webcache.googleusercontent.com/search?q=cache:Zqzzi81MgKQJ:joson.rey.tripod.com/skinsofttissues/painpathway.rtf+slow+pain+Paleospinothalamic+aching,+throbbing+or+burning+pain&cd=8&hl=en&ct=clnk&gl=us&client=firefox-a |title=Pain Pathway |publisher=Webcache.googleusercontent.com |date= |accessdate = 24. 7. 2010.}}</ref>
 
У процесу настајања бола поред напред наведених централних и периферних механизма нервног система, учествује и читав низ других ендогених и егзогених чинилаца (емоције, култура, религија, раније стечена искуства, лекови и др). Тако се може закључити зашто интензитет и перцепције бола није у сразмери са јачином простој дражи која га изазива.<ref name= Craig2003a>{{cite journal | author last=AD|first= Craig AD | title = Pain mechanisms: labeled lines versus convergence in central processing | journal = Annu. Rev. Neurosci. | volume = 26 | issue = | pages = 1–30 | year = 2003 | pmid = 12651967 | doi = 10.1146/annurev.neuro.26.041002.131022 | url = | issn = |pages=1–30}}</ref>
 
== Клиничка слика ==
Линија 446 ⟶ 445:
|}
</center>
Ради боље и брже дијагностике клиничари користе система поделе акутног бола у стомаку. Основна подела је:<ref>Zoran Zabavnik, ''Ublazavanje bolova kod akutnog abdomena'', Anesteziologija, Medix, (2004), God X, br 52,. ppстр. 125-127 [http://hrcak.srce.hr/file/31783 Pregledni članak] Приступљено 17.2.2014.</ref>
; Бол у горњем делу трбуха,
; Периумбиликални бол
Линија 526 ⟶ 525:
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|authorlast=Skevington S |first=Skevington| authorlink = | editor = | others = | title = Psychology of pain | edition = | publisher = Wiley | location = New York |year=1995| page = 9 | isbn id=ISBN 0-471-95771-2 | oclc = | doi = | url =|pages=9}}
* {{Cite book |ref= harv|authorlast=Marchand S |first=Marchand| authorlink = | editor = Beaulieu P, Lussier D, Porreca F & Dickenson A| others = | title = Pharmacology of pain | chapter = Applied pain neurophysiology | publisher = International Association for the Study of Pain Press | location = Seattle |year=2010|pages=3–26 | isbn = 978-0-931092-78-7 | oclc = | doi = | url =|pages=3–26}}
* Jipp Zoller: ''Differentialdiagnose internistischer Erkrankungen.'' 2. Auflage. Urban & Fischer Verlag,. {{page|year=2003|id=ISBN 3-437-22890-0|pages=}}.
* Herbert Lippert: ''Lehrbuch Anatomie.'' 6. überarbeitete Auflage. Urban & Fischer Verlag,. {{page|year=2003|id=ISBN 3-437-42361-4|pages=}}.
* Budhram GR, Bengiamin RN., ''Abdominal pain.'' In Marx JA, Hockberger RS, Walls RM, et al, eds. Rosen's Emergency Medicine: Concepts and Clinical Practice. 8th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Mosby; 2013:chap 27.
* Bundy DG, Byerley JS, Liles EA, Perrin EM, Katznelson J, Rice HE. ''Does this child have appendicitis?'' JAMA. 2007;298(4):438-51. PMID: 17652298