Географија (Птолемеј) — разлика између измена

Птолемејев текст стигао је из [[Византијско царство|Византије]] у [[Италија|Италију]] око [[1400]]. године. Прво штампано издање, вероватно је објављено [[1477]]. у [[Болоња|Болоњи]], била је прва штампана књига с [[гравирање|гравираним]] илустрацијама. Уследила су многа издања (која су често у почетку била у [[дрворез]]у) од којих су нека следила традиционалне верзије карата, док су их друга допуњавала.<ref>Давид{{cite Ландау и Петер Паршал. -{book|author1=David Landau & |author2=Peter Parshall, |publisher=The Renaissance Print}-, пп 241-2, -{Yale}-, {{page|year=1996|id=ISBN 0-300-06883-2|pages=241-2}}</ref> Издање штампано [[1482]]. у [[Улм]]у било је прво издање које је штампано северно од [[Алпи|Алпа]]. Године [[1482]]. [[Франческо Берлинхери]] штампао је прво издање на [[италијански језик|италијанском]] народном језику. Карте су изгледале изобличене у поређењу с модерним картама, јер су Птолемејеви подаци били непоуздани. Један од разлога била је Птолемејева погрешна процена величине Земље, коју је проценио премаленом: док је [[Ератостен]] проценио за дужину једног степена на глобусу на 700 ''стадијума'', Птолемеј у ''Географији'' користи дужину од 500 ''стадијума''. Не зна се јесу ли наведени географи користили једнаку меру ''стадијума'', али ако се претпостави да су се обојица придржавала традиционалног атичког ''стадијума'' који је износио 185 метара, онда је старија процена за 1/6 превелика, а Птолемејева вриједност за 1/6 премалена. Будући да је Птолемеј све своје топографске координате изводио претварањем мерених удаљености у углове, његове су карте биле изобличене. Његове су вредности географске ширине стога правиле грешку до 2 степена. За географску дужину та су одступања била још и гора, јер није постојала поуздана метода одређивања географске дужине; Птолемеј је био врло свестан тога. Штавише, то је остао главни проблем у географији све до открића [[хронометар|поморског хронометра]] на крају [[18. век]]ааа. Птолемејева изворна топографска листа данас се не може реконструисати: дугачке таблице испуњене бројевима преносиле су се касније кроз разне копије које су садржавале бројне преписне грешке, а многи су додавали и исправљали топографске податке: то је доказ трајне популарности овог утоцајногутицајног дела у [[Историја картографије|историји картографије]].