Поштена употреба — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м дорада чланка |
м ispravke1 |
||
Ред 5:
[[Датотека:Fair_use_icon_-_Political_poster.png|мини|100п]]
[[Датотека:Book_copyright_icon.svg|мини|100п]]
Доктрина '''поштене''' или '''правичне употребе''' ({{јез-енгл|fair use}}) је институција закона о ауторским правима [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Америчких Држава]] која омогућава законито, нелиценцирано укључивање [[Навод (цитат)|цитата]]
На пример, сличан принцип ''правично руковање'' ({{јез-енгл|fair dealing}}) је познат у законодавству неких других земаља. Закон о регистрованим заштитним знаковима ({{јез-енгл|trademark}}) САД такође познаје доктрину истог имена, мада не и садржаја (та доктрина се у ствари знатно разликује).
Ред 41:
Међутим, закон гарантује само право аутора да контролише продукцију и коришћење својих дела и штити од бесправног коришћења. Закон штити експресију идеја, процедуре, методе, концепте, открића, као и избор и уређивање чињеница у базама података, али не и саме чињенице. Идеје и чињенице нису и не могу бити заштићене законом, али изражавање идеја и умножавање ауторских дела јесте.
Стога је и цитирање кратких навода
Сасвим је друга ситуација у случају визуалних дела и дводимензионалних уметничких остварења, где важе универзална правила о власништву ауторског дела, те је за употребу - чак и у информативне сврхе - по важећем закону ([[Закон о ауторским и сродним правима Републике Србије]], Сл. Гласник РС, бр. 104/2009, 99/2011, 119/2012) потребно контактирати аутора или издавача, уколико је овај откупио ексклузивна права на дело. Треба да се тражи дозвола од носица ауторског права за коришћење сваког појединачног дела (посебно за свако ауторско дело) и то написмено да би се избегли неспоразуми. То није само законска обавеза, већ на то позива и морал, јер је [[плагијат]] - присвајање производа туђег стручног и научног рада - успоредив с крађом, неовлаштеним присвајањем туђих ствари.
Ред 54:
* повреду права представља и уклањање или измена електронске информације о правима ... или јавно саопштавање ауторског дела са којег је електронска информација о правима неовлашћено уклоњена или измењена, а да при том починилац зна или има основа да зна да тиме подстиче, омогућава, олакшава или прикрива повреду ауторског права или сродног права (члан 208, 5).
Значи, слобода објављивања се пре свега односи на свеже информативне и на некомерцијалне, едукативне садржаје и овај део закона у многоме подсећа на концепт "поштене употребе" садржаја. На жалост, из делом либерално формираног текста закона није јасно да ли наведене суспензије важе и за фотографије и друге мултимедијалне садржаје. Википедија или њој слични јавни пројекти и непрофитни информативни интернет-сервиси би ''теоретски'' могли да добију извесне ауторске садржаје у "поштену употребу" без надокнаде ауторства, али то није спецификовано законом. Осим тога, додатно компликује ствари да Википедијина [[Krijejtiv komons licence|Кријејтив комонс]] лиценца аутоматски укључује и комерцијану употребу лиценцираног материјала (ако аутор другачије не означи са [https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/ BY-NC-ND — NonCommercial (NC)]) што закон у Србији у свакој форми изричито забрањује. [http://creativecommons.org/licenses/by/3.0/rs/ Кријејтив комонс Ауторство 3.0 Србија] варијанта Кријејтив комонс ауторства примењена на српској Википедији још је проблематичнија, пошто аутоматски искључује додавање ауторске рестрикције (NC) – лице које своју датотеку преноси на сервер се одриче свих права.
Према томе, то јест по слободној интерпретацији закона, у Србији "поштена употреба" значила би пре свега '''употреба у едукативне и некомерцијалне сврхе''', осим у случају дво- или тродимензионаолних уметничких дела (ликовно дело и фотографија) и оригиналних, комерцијалних софтвера које је ''увек'' забрањено користити без дозволе аутора или без надокнаде аутору (члан 47).
| |||