Поштена употреба — разлика између измена

== Актуелност у Србији и могуће аналогије у српском правосуђуправу ==

У овом делу чланка се бавимо искључиво теоријским аспектима примене концепта "поштена употреба" – потенцијалним могућностима, а не праксом ([[изјава о ограничењу одговорности]]).

Иако ова лиценца постоји и на српској Википедији, она се не препоручује, због могућности да постављени медијски материјал буде обрисан уколико се утврди лиценца супротна наведеној. За разлику од тога српска Википедија предложила је лиценцу [http://creativecommons.org/licenses/by/3.0/rs/ Ауторство 3.0 Србија (CC BY 3.0 RS)] уколико и где има услова за њену примену.

Свака држава има закон о ауторским правима, и постоји универзални неписани кодекс цитирања (различит од књиге до књиге итд.). Док овајправило другицитирања може да варира од једне научне области до друге, од државе до државе и од аутора до аутора, дотле закон децидно регулише правила у односу на писана дела, базе података, софтвер, музичка остварења, тонске записе, кореографију, ликовна и архитектонска дела.

Закон о ауторским правима који је важио у Србији до 2009. био је либералнији од закона који важе у развијенимдругим земљама. У случају некомерцијалне употребе дозвољавао је коришћење и копирање ауторских дела и без тражења посебне дозволе или плаћања ауторске накнаде. Изменама и допунама овог закона, које су донете 2012. предвиђена су сва ограничења коришћења ауторских дела која постоје у ЕУ ([[Закон о ауторским и сродним правима Републике Србије]], 2012). Тако је према новим одредбама закона, на пример, забрањено „умножавање писаних дела у обиму целе књиге, осим ако су примерци те књиге распродати најмање две године; и умножавање нотних записа музике, осим ручним преписивањем.” Копирање целих књига које нису распродате дуже од две године сматра се кривичним делом за које је запрећена казна затвора од три до пет година.

Међутим, закон гарантујерегулише само право аутора да контролише продукцију и коришћење својих дела и штити од бесправног коришћења. Закон штити експресију идеја, процедуре, методе, концепте, открића, као и избор и уређивање чињеница у базама података, али не и саме чињенице, идеје, процедуре, методе, концепте. Идеје и чињенице нису и не могу бити заштићене законом, али ''изражавање'' идеја и умножавање ауторских дела јесте.

Стога је и цитирање кратких навода из писменог дела, или нечије усмене изјаве (било [[voce viva]] или јавне медијске, како писане илитако на интернету публиковане) у другом научном делу, есеју или новинском чланку или есеју закон ниједне државе не регулише. Такво цитирање, у циљу да би се нечији рад вредновао или пак критиковао је једовна и нормална пракса у писању. Наиме, цитати показују да аутор није усамљен у одређеној тврдњи и тако подупиру његове ставове.

Сасвим је друга ситуација у случају визуалних дела и дводимензионалних уметничких остварења, где важе универзална правила о власништву ауторског дела, те је за употребу -– чак и у информативне сврхе -– по важећем закону ([[Закон о ауторским и сродним правима Републике Србије]], (Сл. Гласник РС, бр. 104/2009, 99/2011, 119/2012) потребно контактирати аутора, или издавача, уколико је овај откупио ексклузивнаексклузивно права на делоправо. Треба да се тражи дозвола од носица ауторског права за коришћење сваког појединачног делаостварења (посебно за свако ауторско дело) и то написмено да би се избегли неспоразуми. То није само законска обавеза, већ на то позива и морал, јер је [[плагијат]] - присвајање производа туђег стручног и научног рада - успоредив с крађом, неовлаштеним присвајањем туђихтуђе стварисвојине.

Има ли у српском закону о ауторским и сродним правима "поштеној употреби" сличних концепата? Закон ( 5.2. — ''Суспензија искључивих права и права на накнаду'') регулише следеће сродне аспекте:{{efn|Напомена: овај текст је само интепретирани извод закона и служи само за информисање о закону, нема легални карактер!}}

* '''Дозвољено је''', у оквиру извештавања јавности о текућим догађајима -– путем штампе, радија, телевизије и других медија -– и без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде умножавати примерке објављених дела која се појављују као саставни део текућег догађаја о коме се јавност извештава; '''дозвољено је''' припремање и умножавање кратких извода и сажетака из новинских и других сличних чланака у прегледима штампе; дозвољено је умножавање јавних политичких, верских и других говора одржаних у државним органима, верским установама или приликом државних или верских свечаности; дозвољено је слободно коришћење дневних информација и вести које имају природу новинског извештаја (5.2. - Суспензија искључивих права и права на накнаду - ''Члан 43'')

* '''Дозвољено је''' без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде за некомерцијалне сврхе наставе јавно извођење или представљање објављених дела у облику непосредног поучавања на настави, затим на школским приредбама, под условом да интерпретатори не приме накнаду за извођење и да се не наплаћују улазнице (''Члан 44'')

* '''Дозвољено је''' без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде умножавање дела од стране јавних библиотека, образовних установа, музеја и архива за сопствене потребе и ако таквим умножавањем ове институције немају намеру да остваре непосредну или посредну имовинску корист (''члан 45'')

* Од наплате ауторских права (између осталог) ни под којим условом '''нису изузете''' изузете грађевинске реализације дела архитектуре, рачунарски програми и електронске базе података, те умножавање писаних дела у обиму целе књиге, осим ако су примерци те књиге распродати најмање две године (''члан 46'')

* '''Дозвољено је''' без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде умножавање, као и други облици јавног саопштавања кратких одломака ауторског дела (право цитирања), односно појединачних кратких ауторских дела, под условом да је дело јавно објављено, да се поменути делови, односно кратка дела, '''без измена,''' интегришу у друго дело ако је то неопходно ради илустрације, потврде или референце, уз јасну назнаку да је реч о цитату, да се на погодном месту наведе ко је аутор цитираног дела, који је наслов цитираног дела, када је и где је цитирано дело објављено, односно издато, уколико су ти подаци познати,
а при том,

* повреду права представља и уклањање или измена електронске информације о правима ..., или јавно саопштавање ауторског дела са којег је електронска информација о правима неовлашћено уклоњена или је измењена, а да при том починилац зна или има основа да зна да тиме подстиче, омогућава, олакшава или прикрива повреду ауторског права или сродног права (члан''Члан 208, 5'').

Значи, слобода објављивања се пре свега односи на '''свеже информативне''' и на '''некомерцијалне, едукативне садржаје''' и овај део закона у многоме подсећа на концепт "поштене употребе" садржаја. На жалост, из делом либерално формираног текста закона није јасно да ли наведене суспензије важе и за фотографије и друге мултимедијалне садржаје. Википедија или њој слични јавни пројекти и непрофитни информативни интернет-сервиси би ''теоретски'' могли да добију извесне ауторске садржаје у "поштену употребу" без надокнаде ауторства, али то није спецификовано законом. Осим тога, додатно компликује ствари да Википедијина [[Krijejtiv komons licence|Кријејтив комонс]] лиценца аутоматски укључује и комерцијану употребу лиценцираног материјала (ако аутор другачије не означилиценцира са [https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/ BY-NC-ND — NonCommercialИскључиво (NCнекомерцијална употреба)]) што закон у Србији у свакој форми изричито забрањује. Варијанта Кријејтив комонс ауторства [http://creativecommons.org/licenses/by/3.0/rs/ Кријејтив комонс Ауторство 3.0 Србија] варијантакоја Кријејтив комонс ауторствасе примењенапримењује на српској Википедији још је проблематичнија, пошто аутоматски искључује додавање ауторске рестрикције (NonCommercial — NC) –чиме се лице које своју датотеку преноси на сервер се одриче свих права.

Према томе, то јест по слободној интерпретацији закона, у Србији "поштена употреба" значила би пре свега '''употреба у едукативне и некомерцијалне сврхе''', осим у случају дво- или тродимензионаолних уметничких дела (ликовно дело и фотографија) и оригиналних, комерцијалних софтвера које је ''увек'' забрањено користити без дозволе аутора или без надокнаде аутору (''члан 47'').