Војнички цареви — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Разне исправке |
||
Ред 6:
== Дефиниција ==
Под проблематичним појмом „војнички цареви“ означава се Царство [[Криза III века|тог времена]] које је у глобалу било јако, које се ослањало на војску, које маргинализовало улогу Сената (који је у време Царства ионако имао низак политички значај) чак и више него раније. Многи, але не и сви војнички цареви пре преузимања власти направили су каријеру у војсци, а свој царски положај дуговали су војницима којима су непосредно командовали. Појам „војнички цареви“ скован је још у 19. веку, али га је нарочито Франц Алтхајм ({{јез-нем|Franz Altheim}}) око 1940 учинио популарним. Он се може извести из описа античких историчара, који су по обичају били више наклоњени према Сенату.<ref>-{Guter Überblick bei Matthäus Heil: ''„Soldatenkaiser“ als Epochenbegriff'', in: Johne (Hrsg.), ''Deleto paene imperio Romano'',
Почетак ове епохе, која се обично рачуна као последња фаза принципата односно високи период Царства, најчешће се ставља у 235. годину, када су војници убили последњег Севера [[Александар Север|Александра Севера]] и за цара уздигли једног њиховог команданата [[Максимин Трачанин|Максимина Трачанина]]. Као крај времена војничких царева сматра се почетак Диоклецијанове владавине, чиме обично почиње и позна антика, јер је Диоклецијан из основа спровео реорганизацију римске државе и окончао период честих насилних промена власти. Иако је и касније долазило до уздизања царева из редова војске, овде се више није радило о брзим превратима коју су обележили време војничких царева.
| |||