Секуларизација — разлика између измена

Do naglog preokreta u pravcu sekularizacije došlo je 1960-ih godina u Zapadnoj Evropi, Severnoj Americi (posebno Kvebeku), Australiji i Novom Zelandu. Ova transformacija je isprepletana najvažnijim društvenim faktorima: ekonomskim prosperitetom, pobunama mladih protiv pravila i moralnih vrednosti društva, liberalizacije žena, radikalne teologije i radikalne politike.<ref>Jeffrey Cox, "Secularization and other master narratives of religion in modern Europe." </ref>

 

Sekularizaciji se ponekad pripisuju kulturne promene u društvu nakon pojave [[Рационализам|racionalnosti]] kao i razvoj nauke kao zamene za sujeverje—Maks Veber ja nazvao ovaj proces "Razočarenje sveta". U većini glavnih faza, ona počinje sa sporom tranzicijom iz oralne tradicije u pisanu kulturu koja održava znanje. Ovo prvo smanjuje autoritet sveštenika kao čuvara otkrivenog znanja. A odgovornost za obrazovanje se preselila sa porodice i zajednice na državu, dve posledice nastale iz ovoga su:

* ''Kolektivna svest ''kakvu je definisao [[Емил Диркем|Dirkem]] je umanjena

# '''Kompletna sekularizacija''': ova definicija nije ograničena parcijalnom definicijom, već je prevazilazi: "Razdvajanje svih (verskih, moralnih i ljudskih) vrednosti, i ne samo države već i ljudse prirode u javnom i privatnom životu, tako da je svetost uklonjena sa sveta, i ovaj svet je transformisan u upotrebljivu materuju koja se može koristiti za dobrobit jakih" .

 

Na osnovu socioloških proučavanja, jedna od glavnih tema sekularizacije je upravo ona o "diferencijaciji", odnosno tendenciji da različite oblasti u životu postaju sve zasebnije i

specijalizovanije kako se društvo modernizuje. Evropsku sociologiju, pod uticajem