Рунски камен — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 13:
Традиција подизања споменика исписаних рунским писмом први пут се јавља у 4. и 5. веку, у Норвешкој и Шведској, а затим и у Данској. Рани рунски каменови су обично постављани поред гробова и гробница.<ref name="national"/> Највише рунских монуманета има у Шведској, преко 2000, у Данској је познато 250, док их је најмање преостало у Норвешкој, свега 50.<ref name="national">"Runsten", ''Nationalencyklopedin'' (1995), volume 16. стр. 91-92.</ref>
 
ГреманоГермано-скандинавска традиција подизања рунских споменика показује сличност са натписима на [[стела]]ма других народа, као и са словенским [[стећци]]ма. На пример старословенска традиција у Русији такође има сличне монументе: [[Борисово камење]] (или ''Двинско камење''; неколико метара велико стење са исклесаним крстовима и натписима на северу данашње Белорусије), [[Тмутаракански камен]] (мермерна плоча са уклесаним ћириличним старословенским натписом, са [[Таманско полуострво|Таманског полуострва]]) и [[Стерженски крст]] (камени једноставни или грчки крст – прахришћански симбол – кога је 1133. г. поставио [[Новгород|новгородски]] [[књаз|бојар]] [[Иванко Павлович]] као успомену на побољшање пловних путева – продубљивање корита [[Волга|реке Волге]]).
 
== Изворна традиција ==