Википедија

Андрија I Угарски — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Разне исправке
Нема описа измене
Ред 1:
{{malo_inlajn_referenci}}
{{Владар
| име = АндрејАндраш I
| слика = Nte-kir-1andras.jpg
| опис_слике = Андраш I, споменик у Опустасеру у Мађарској
Ред 8:
| место_рођења =
| држава_рођења =
| датум_смрти = [[6. децембар]] [[1060]].
| место_смрти = [[Зирц]]
| држава_смрти =
| сахрањен =
| функција = Краљ Угарске
| владавина = 1046—1060
| претходник = [[Петар I Орсеоло]]
| наследник = [[Бела I]]
| династија =
| отац =
Ред 24:
| опис_грба =
}}
'''АндрејАндраш I''' ({{јез-мађ|I. András, Fehér/Katolikus, András/Endre}}; [[1015]] — [[6. децембар]] [[1060]], [[Зирц]]) био је [[списак угарских владара|краљ Мађарске]] у периоду 1046 — 1060. Потиче из млађе гране династије [[Арпадовићи|Арпадоваца]]. После петнаест година проведених у изгнанству враћа се назад у Мађарску, у периоду буна [[Паганизам|паганских]] [[Мађари|Мађара]] (''многобожаца''), када и [[1046]]. године преузима власт. Током своје владавине је ојачао [[хришћанство]] у држави и одржао независност краљевине у односу на [[Свето римско царство]].
 
== Биографија ==
=== Порекло и младост ===
АндрејАндраш је био други син кнеза [[Вазул]]а, рођака краља [[Стефан I Угарски|Стефана I]], првог [[списак угарских владара|мађарског хришћанског краља]]. Његова мајка је вероватно била, конкубина његовог оца Вазула, из породице Татоњ ''(-{Tátony}-)'' која је и даље следила многобоштво и старе паганске обичаје <ref>По неким изворима Вазул је оженио [[Катун Анастазија|Катун Анастазију Бугарску]] која је у ствари мајка Андраша, [[Левенте]]а и [[Бела I|Беле]].</ref>.
 
Једини преостали син краља Стефана I, [[Свети Емерик Мађарски|Емерик]], је [[2. септембар|2. септембра]] [[1031]]. године погинуо у лову на вепра. Краљ Стефан је овиме остао без наследника па је из тог разлога морао да бира наследника. Избор му је отежало то што је и даље један део Мађара био приклоњен старим традицијама и многобошству а краљ Стефан је хтео да ојача [[хришћанство]]. Због тога је хтео да за свог наследника постави свог сестрића [[Петар I Орсеоло|Петра Орсеола]] који је био хришћанин. Андрашев отац Вазул је онда учествовао у завери да се убије краљ Стефан.
Ред 35:
 
=== Позадина ===
[[Мађари]] су у време [[Мађарска племена|племенских заједница]] и у време АндрејаАндраша за наследног владара уместо прворођеног или најстаријег сина, фаворизовали млађег владаревог брата при одређивању реда наслеђивања владарског трона. Овим неписаним правилом остале гране Арпадовићке породице су довеле у опасност намере и планове постојећег краља. Грана којој је Андраш припадао је одавно представљала супарнички огранак Арпадовића којој је припадао [[Стефан I Угарски|Стефана I]]. У претходних педесет година ривалитет ове две гране се огледао у давању предности [[Паганизам|паганизму]] или [[Хришћанство|хришћанству]]. Старија грана, грана краља Стефана је остала без мушког потомка па је то отворило млађој грани Арпадовића. Мађарско друштво једанаестог века је и даље давало предност наслеђивању само преко мушких потомака, тако да је Андраш био логичан претендент на мађарски престо иако је био у изгнанству.
 
=== Изгнанство ===
После смрти свога оца, три брата АндрејАндраш, [[Бела I|Бела]] и [[Левенте]] су били приморани да напусте Мађарску. Прво су отишли за [[Чешка (Бохемија)|Бохемију]], па после за [[Пољска|Пољску]] где се Бела оженио са ћерком пољског краља [[Мјешко II Пјаст|Мјешка II]]<ref>Њено име није познато. Неки аутори, је називају Рикса. Новији извори међутим, упућују на име Аделаида, види K. Jasiński, ''Rodowód pierwszych Piastów'', Wrocław - Warszawa (1992).</ref>, чланом династије [[Пјастови]]ћа.
 
За разлику од брата АндрејАндраш и Левенте су отишли за [[Кијевска Русија|Кијевску Русију]]. У Кијеву се Андрија оженио [[Анастазија Јарославна|Анастазијом]]<ref>Анастазија је ћерка од кнеза Јарослава, у различитој литератури је различито спомињу. У енглеској [http://en.wikipedia.org/wiki/Anastasia_of_Kiev Анастазија од Кијева], у мађарској литератури као [http://hu.wikipedia.org/wiki/Anaszt%C3%A1zia_magyar_kir%C3%A1lyn%C3%A9 Анастазија мађарска краљица] док литература на словенским језицима је наводи као {{јез-рус|Анастасия Ярославна}}, {{јез-пољ|Anastazja Jarosławówna}}</ref>, ћерком великог кнеза [[Јарослав Мудри|Јарослава]].
 
Тадашњи бискуп [[Свети Герард|Герард]] одлучио је да [[1046]]. позове назад Андраша, па му је послао писмо у којем је тражио од Андраша да се врати. Андраш се заједно са братом Левентеом вратио у Мађарску која је тада била у великим верским и политичким превирањима.
Ред 48:
== Владавина ==
[[Датотека:Tihany abbey.JPG|мини|десно|200п|Опатија у Тихању где је сахрањен Андраш I]]
Мађарске хронике тог доба бележе да се по паду краља [[Петар I Орсеоло|Петра I]], АндрејАндраш договорио са својим братом Левентеом да он преузме круну у краљевини. Андраш је био званично устоличен тек [[1407]]. године, после братовљеве смрти. Када је дошао на власт, Андраш је наставио политику хришћанизације краљевства и исто као и краљ Стефан I позивао је хришћанске свештенике у Мађарску.
 
Односи са [[Свето римско царство|Светим римским царством]] су и даље остали затегнути. Главни разлог томе је био краљ претходник на трону, Петар I, који је не само био близак [[Хајнрих III, цар Светог римског царства|Хајнрих III]], већ је и био вазал Светог римског царства. И поред тога што је Андраш послао дипломацију са понудама на Хенриков двор, услови нису прихваћени и Хенрик је одбио да склопи мир. Ови догађаји су довели до нових сукоба. Андраш је у помоћ позвао свог млађег брата Белу, који је био веома успешан војсковођа у [[Пољска|Пољској]]. Зуузврат му је дао трећину краљевине на управљање.
Ред 56:
После ових догађаја [[Папа Лав IX]] је покушао да посредује у мировним преговорима, али Хајнрих III је опет одбацио све понуде. Када су се све царске снаге повукле, Андраш се [[1053]]. године удружио са [[Конрад II, гроф од Баварије|Конрадом II]], што је донекле смирила Хајнриха III и омогућило да се успостави релативан мир на границама.
 
АндрејАндраш I је [[1055]]. године основао [[бенедиктинци|бенедиктанску]] опатију у [[Тихањ]]у, на обали [[Балатон (језеро)|Балатона]], а такође је подигао [[манастир]] за [[Православље|православне]] монахиње.
 
== Наследничка криза ==
У покушајима да својој лози обезбеди наследство на престолу, АндрејАндраш је [[1057]]. године крунисао свог петогодишњег сина [[Шоломон Угарски|Шоломона]] и прогласио га наследником. [[Бела I]] је полагао право на трон, па је због тога незадовољан напустио двор.
 
АндрејАндраш I се [[1058]]. године састао са [[Списак владара Немачке|Немачким царем]] [[Хајнрих IV, цар Светог римског царства|Хајнрих IV]] и уговорио је веридбу Шоломона са Хајнриховом сестром [[Јудита Марија Мађарска|Јудитом]].
 
После успостављања мира са Светим римским царством, Андрија I је покушао да се помири и са својим братом Белом, међутим Бела је напустивши Мађарску у Пољској сакупио војску да би повратио право на трон. Андраш I је осетио нову ратну опасност, па је послао целу породицу у [[Аустрија|Аустрију]] и почео је да се припрема за нови рат. Бела се ускоро појавио на границама Мађарске са новим пољским трупама и поразио је Андрашеву војску у [[Битка код Тебанског пролаза|бици код Тебанског пролаза]] близу [[Вајсбург]]а поред [[Дунав]]а у данашњој Аустрији. Андрија је након пораза покушао да побегне, међутим након заробљавања одведен је у место [[Зирц]], где је остао све до своје смрти [[1060]]. године.
 
АндрејАндраш I је сахрањен у опатији коју је још за живота саградио у Тихању.
 
== Женидба и деца ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Андрија_I_Угарски”