Начело паралелности — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м ciscenje
м Разне исправке
Ред 5:
Постулат описује чињеницу да се кроз тачку ван праве може повући само једна паралелна права. Међутим, у старогрчкој математици се појавио у једном чуднијем облику. Говори се о две праве које пресеца трећа права и са њима гради углове и ако се посматрају углови са једне стране тог пресека и упореде се са два права угла и ако су мањи од два права угла тада се те две праве секу са те стране. Ово сигурно није једноставна презентација једне геометријске чињенице.
 
Остали постулати су једноставни и кратки, рецимо први гласи: „''Да се може повући од сваке тачке ка свакој другој тачки права линија''“. Одмах је постало сумњиво да ли пети постулат може опстати на овај начин и да ли се он може доказати из других постулата и аксиома, чиме би се свео на теорему. Више од двадесет векова су трајали ти покушаји који су на крају довели до постављања основа за неке другачије геометрије<ref>Кратак преглед историје математике, Дирк Стројк, 1969, Завод за издавање уџбеника стрpp. 77.</ref>.
 
== Објашњења и дефиниције паралелности ==
Ред 19:
:''Кроз тачку ван праве постоји само једна права паралелна с том правом.''
 
Овај постулат познатији под називом Плејферов аксиом, мада га је Прокле први записао<ref>Преглед историје и филозофије математике, Милан Божић, ЗУИНС, Београд,. {{page|year=2002|id=ISBN 86-17-10124-5|pages=}}</ref>.
 
== Покушаји доказивања ==
Познати математичар -{XVII}- века Валис је [[1663|1663.]]. године понудио доказ петог постулата који је био заснован на привидно очигледном тврђењу да постоје слични троуглови тј. да се за сваки троугао може конструсати њему сличан троугао. Показало се да је тврђење о постојању сличних троуглова еквивалентно петом постулату.
 
Италијански математичар Гироламо Сакери је [[1697|1697.]]. године је покушао доказати пети постулат полазећи од супротне претпоставке и тражећи начин да дође до контрадикције. Он успут доказује већи број теорема једне потпуно нове геометрије, али управо за то тврди да је бесмислено и из тога изводи закључак о контрадикцији.
 
[[Јохан Хајнрих Ламберт]] је такође пошао од супротне претпоставке и следио ток закључака, тако добивши низ теорема нееуклидске геометрије, међутим није ни у једном моменту тврдио да је стигао до контрадикције.