Идиолект — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
да не буде клица без извора |
|||
Ред 1:
{{distinguish|Ајдијалект}}
У [[Лингвистика|лингвистици]], '''<span>ид</span>идиолект''' је индивидуална карактеристична и јединствена употреба [[Језик|језика]], укључујући и говор. Овa јединствена употреба укључује вокабулар, [[Граматика|граматику]] и [[изговор]]. ▼
{{лингвистика}}
▲
Идиолект је [[Језички варијетет|варијетет]] језика јединствен за појединца. Ово га разликује од [[дијалект]]а, уобичајеног скупа [[лингвистика|лингвистичких]] карактеристика које дели једна група људи.
== Идиолект и језик ==
Појам ''језик'' користи се као апстрактан опис за ''употребу језика'' те могућности индивидуалних говорника и слушалаца.<ref name="Zuckermann">Zuckermann, Ghil'ad (2006). „A New Vision for 'Israeli Hebrew': Theoretical and Practical Implications of Analysing Israel's Main Language as a Semi-Engineered Semito-European Hybrid Language”. ''Journal of Modern Jewish Studies''. '''5''' (1): 57—71. »ensemble of idiolects ... rather than an entity per se«</ref> Према овом гледишту, језик је „састав идиолеката ... пре него јединица сама по себи”.<ref name="Zuckermann"/> Лингвисте проучавају одређене језике, као што је [[енглески језик|енглески]] или [[коса (језик)|коса]], увидом у исказе људи који говоре те језике.
Ово је у супротности са гледиштем оних који нису лингвисте, поготово у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]]; они су става да [[платонски идеализам|идеални]] системи постоје изван оквира стварне употребе односно говорења језика. Засновано на радовима из САД, Нанси Нидијелски и Денис Престон описују [[језикча идеологија|језичку идеологију]] која је како се чини заједничка међу говорницима америчког енглеског. Према Нидијелсковој и Престону, многи од њихових испитаника верују да постоји један „тачан” граматички и речнички узорак који подлеже [[стандардни енглески језик|стандардном енглеском]], те да индивидуална употреба произилази из овог спољашњег система.<ref>Niedzielski, Nancy; Preston, Dennis (2000). ''Folk Linguistics''. Berlin, Mouton de Gruyter.</ref>
Лингвисте који разумеју поједине језике као мешавине јединствених, индивидуалних идиолеката морају ипак да узму у обзир чињеницу да чланови велике [[заједница говорника|заједнице говорника]] и чак говорници различитих дијалеката истог језика могу да се међусобно разумеју. Сва људска бића вероватно стварају језик на суштински исти начин.<ref>Gleitman, Lila (1993). ''A human universal: the capacity to learn a language''. Modern Philology. '''90''': S13—S33.</ref> Ово је довело до трагања за [[универзална граматика|универзалном граматиком]], као и покушаја да се додатно дефинише природа појединих језика.
== Форензичка лингвистика ==
{{main|Форензичка лингвистика}}
Поље форензичке лингвистике укључује покушаје да се одреди да ли је одређена особа написала дати текст или није, упоређујући стил текста са идиолектом појединца. Форензичке лингвисте могу да закључе да је текст конзистентан са појединцем, отпишу могућност да је појединац аутор, или успоредбу прогласе неубедљивом.<ref>McMenamin, Gerald R.; Choi, Dongdoo (2002). ''Forensic Linguistics: Advances in Forensic Stylistics''. London, CRC Press.</ref>
== Види још ==
* [[Слоган]]
* [[Дијалект]]
* [[Идиоглосија]]
* [[Језик и род]]
* [[Језик и парола]]
* [[Референтна неодређеност]]
* [[Социолект]]
== Референце ==
{{reflist}}
== Спољашње везе ==
{{Wiktionary|:en:idiolect}}
* [http://plato.stanford.edu/entries/idiolects/ Stanford Encyclopedia of Philosophy entry]
* [http://www.odlt.org The Online Dictionary of Language Terminology]
{{нормативна контрола}}
[[Категорија:Дијалектологија]]
| |||