Шпигел — разлика између измена

'''Шпигел''' ({{јез-де|Der Spiegel}}) су немачке новине чија се издавачка кућа налази у [[Хамбург]]у. Продаје се широм света. Продато је укупно 843.805 примерака, тј. 20,2 одсто% мање од [[1998|1998.]]. године. Због свог утицаја на формирање јавног мњења, често га сматрају водећим медијем.{{чињеница|date=03. 2016.}} Шпигел као и његов оснивач [[Rudolf Augstein|Рудолф Аугштајн]] заузимају битну улогу у историји немачких медија. Часопис је основан [[1947|1947.]]. године. Током времена се показао значајним у борби за слободу медија кроз разоткривање разних политичких афера. Шпигел сарађује са Шпигел-Онлајн која такође припада издавачкој кући Шпигел, али су у уредничком и предузетничком смислу одвојене.

Још пре [[Први светски рат|Првог светског рата]] Лион ФeuхтвангерФеuхтвангер, из Минхена, издао је часопис под називом Шпигел. Поменути је у [[новембру 1908.]] спојен са Зигрид Јакобсоновим позориштем, док са данашњим Њуз ''магазином'' Шпигел није у никаквој вези. Након Другог светског рата, прво издање часописа Шпигел издато је у суботу [[4. јануар]]а [[1947.]]. године у граду Хановер. Под насловом ''Ове седмице'' се већ у новембру [[1946|1946.]]. године појавио претеча који је био под утицајем америчких и британских магазина и у почетку под поткровитељством британске војне управе. Три одговорна медијска официра били су Џон Сеимор Шалонер, Хенри Ормонд и Хери Бохрер, ​​последњи као главни уредник. Седмим издањем је часопис предат у немачке руке. Рудолф Аугштајн који је водио немачки реферат код ''Ове седмице'', добио је издавачку дозволу и преузео часопис. Променио је назив у ''Шпигел'' и постао његов издавач и главни уредник. У јануару [[1947|1947.]]. године је објављено прво издање које је настало у Хановеру. Достигло је тираж од 15 000 примерака због ограничавања потрошње папира која су одредили Британци. [[1949|1949.]]. године је редакција одредила статут новине:

[[1950|1950.]]. Шпигел је открио да су чланови [[Бундестаг]]а, при избору главног града, били потплаћени да гласају за [[Бон]]. У том спору је Рудолф Аугштајн био позван као сведок, међутим није одао изворе информацији те се бранио ћутањем због поверљивости података. [[1952|1952.]]. године наступа Шмајзер-афера. Ханс Конрад Шмајзер био је бивши агент француске тајне службе. Он је тврдио да су канцелар [[Конрад Аденауер]], директор министарства Бланкенхорн и генерал Рајфешајд радили за француску тајну службу и да су давали тајне информације француском агенту. 1958. године у Шпигел-у почела је дебата о доношењу закона у хитним ситуацијама, из којих су ([[1960., 1963, 1965.]]) састављени законски списи министра унутрашњих послова Герарда Шродера.

Још у самом почетку свог рада је Шпигел достигао велики значај. Број штампања новина је екстремно порастао: [[1961|1961.]]. године је износио 437.000 примерака. Са економским успехом стекли су и већи публицитет као и полички утицај.

[[10. октобра]] [[1962.]]. године у Шпигелуу се појавио чланак ''Спремни за одбрану'' у којем је одговорни уредник Конрад Ахкерс цитирао интерне документе немачке војске. Закључио је да НАТО и Савезна република не би биле у стању да одбране уколико би дошло до совјетског напада. Дана, [[26. октобра]] [[1962.]]. године су претресли издавачку кућу у Хамбургу и редакцију у Бону. Издати су налози за хапшење под сумњом издаје државе, издајничког фалсификовања и давања мита. Немачки министар одбране Франц Јозеф Штраус издао је налог за хапшење Конрада Ахлерса због лажних тврдњи, те га је шпанска полиција предала Немачкој. Два дана после се Рудолф Аугштајн предао полицији, задржан је у притвору и подвргнут истрази. Јавност је показала солидарност за часопис и одржани су бројни протести. Након 103 дана проведних у затвору, Аугштајн је пуштен на слободу. Штраус 1963. године о овом часопису каже:

Због мањка доказа Савезни суд је [[13. мај]]а [[1965.]]. године, одбило почетак суђења против Ахлерса и Аугсшајна.

== Ране [[1990-]].те године ==

* Helmut Arntzen, H.A. und Winfried Nolting (Hrsg.): ''Der Spiegel. Analyse, Interpretation, Kritik.'' Fink, München. {{page|year=1977|id=ISBN 3-7705-1536-6|pages=}}.

* Rudolf Augstein, Jochen Bölsche (Hrsg.): ''Schreiben, was ist. Kommentare, Gespräche, Vorträge.'' DVA, Stuttgart / München. {{page|year=2003|id=ISBN 3-421-05747-8|pages=}}.