Абу Зејд ел Балхи — разлика између измена

Ово његово дело ({{јез-ар|Suwar al-aqalim صور الاقاليم}}) се састоји углавном од географских карата и подстакло га је да оснује „Балхијску школу“ географског мапирања у Багдаду. Географи из ове школе су опширно писали о народима, богатствима и обичајима из области широм муслиманског света, са занемарљивим интересовањем за немуслиманске крајеве.<ref name = E61-3>E. Edson and Emilie Savage-Smith, ''Medieval Views of the Cosmos''. ppстр. 61&ndash;361—3, Bodleian Library, [[Универзитет Оксфорд|University of Oxford]]</ref> Према неким текстовима, иако се ово дело састоји од мапа и коментара о ономе што је на мапама представљено, сматра се да је ел Балхи имао удела само у коментарима, а да је мапе првенствено нацртао [[Абу Џафар ел Хазин|Абу Џафар Мухамед ибн Мухамед ел Хазин]]<ref>[http://islam.wikia.com/wiki/Ab%C5%AB_Ja'far_al-Kh%C4%81zin islam.wikia, Abū Ja'far al-Khāzin]</ref> Међутим, како ни ел Хазинове мапе, нити ел Балхијеви коментари нису сачувани, не може се поуздано знати. Ел Балхи је првенствено био учењак, а не географ.

Према ел Мукадасију, ел Балхи је „планирао у својој књизи да првенствено мапама прикаже [[Земља|Земљу]]... Сваку мапу (само) је кратко описао без давања корисних података или јасних одредница, нити је поређао чињенице које би биле вредно знати.“ Он такође наводи да је „ел Балхијева књига са веома пажљиво припремљеним мапама, али збуњена на многим местима и површна у својим белешкама, и не дели покрајине на округе.“ због тога се чини да је главни интерес ел Балхија на мапама, које су му биле на првом месту, док је текст био секундаран.<ref>[http://cartographic-images.net/Cartographic_Images/214.2_Balkhi.html W. M. Watt, “Abu Zayd Balki,” Encyclopædia Iranica, I/4. ppстр. 399-400, Приступљено:25.10.2015.]</ref>

У исламској психологији, Абу Зејд ел Балхи је увео концепте менталног здравља и „менталне хигијене“, а уједно их је повезивао са духовним здрављем. У свом делу ''Опскрба тела и душе'' ({{јез-ар|''Maṣāliḥ al-abdān wa-al-anfus'' مصالح الأبدان والأنفس}}), он је био први који је успешно говорио о болестима подједнако везаним за тело и душу. Он је користио термин ''-{al-Tibb al-Ruhani}-'' да опише духовно и психичко здравље, а термин ''-{Tibb al-Qalb}-'' да опише ментални лек. Он је критиковао многе лекаре у своје време због њиховог посвећивања превише пажње физичким болестима и занемаривања психолошке или [[душевна болест|менталне болести]] пацијената, и тврдио је да „пошто се човек састоји из [[Душа|душе]] и [[Људско тело|тела]], дакле, људско постојање не може бити комплетно без ''иштибака'' (преплитања) душе и тела.“ Он је даље тврдио да: „уколико се тело разболи, да ''Нафс'' (душа) губи већи део своје когнитивне и свеобухватне способности и не ужива у свим аспектима живота“ и да: „ако се ''Нафс'' разболи, тело такође не може наћи никакву радост у животу и може чак развити и физичку болест.“ Ел Балхи је проналазио своје идеје о менталном здрављу у стиховима [[Куран|Кур'ана]] и [[Хадис|хадиса]] који се приписују [[Мухамед]]у.<ref name=Talib>Nurdeen Deuraseh and Mansor Abu Talib (2005), "Mental health in Islamic medical tradition", ''The International Medical Journal'' '''4''' (2). ppстр. 76&ndash;7976—79.</ref>

* Bayhaqī, ''Tatemma ṣewān al-ḥekma'', ed. M. Šafīʿ, Lahore, 1350/1931-32. ppстр. 26f.

* De Goeje, M. J. ''Die Istaḫrī-Baḷḫī Frage'', ZDMG 25, (1871). ppстр. 42-58.

* Kramers, J. H. ''La question Baḷḫī-Iṣṭaḫrī—Ibn Ḥawkal et l’atlas de l’Islam'' Acta Orientalia 10, (1932). ppстр. 9-30.

* V. V. Barthold, preface to ''Ḥodūd al-ʿālam'', tr. Minorsky. ppстр. 15-23.

* Brockelmann, GAL I. ppстр. 408. EI2 I. ppстр. 1003.

* Edson, E. and Emilie Savage-Smith, ''Medieval Views of the Cosmos''. ppстр. 61–3.

* Park, H., ''Mapping the Chinese and Islamic Worlds''. ppстр. 75-78.

* Tibbetts, G. R., ''The Balkhi School of Geographers'', History of Cartography, Vol. II, Book I, Cartography in the Traditional Islamic and South Asian Societies. ppстр. 108-36.